Haemanthus

Rod Haemanthus obuhvata oko 50 vrsta višegodišnjih lukovičastih biljaka poreklom iz Afrike, koje cvetaju u letnjem periodu. Sitni cvetovi, često u jarkim bojama sakupljeni su u guste glavice. Kao kućne biljke uzgajaju se najčešće H. albiflos, H. multiflorus i H. katharinae. Naziv roda potiče od latinske reči koja označava krv (krvavi cvet) zbog toga što mnoge vrste imaju crvene cvetove.


H. albiflos zimzelena lukovičasta biljka sa debelim, mesnatim listovima i izduženim, belim, sedećim cvetovima sa reduciranim kruničnim listićima, sakupljenim u četkaste glavice, sa belim braktejama. Bele prašničke niti i žuto zlatni prašnici liče na slikarsku četkicu. Cveta u letnjem periodu, od jula do oktobra, a cvast je manja u odnosu na vrstu H. katharinae. Visina biljke je 5-30 cm, širina 20-30 cm. Obično ima po dva ili četiri (ređe šest) mesnatih, širokih, elipsastih listova bez lisne drške i sa dlačicama na rubu liske. Listovi su oko 15-20 cm dugi i oko 8 cm široki, naspramni. Cvetno stablo je bez listova, visine do 20 cm i nosi i do 50 cvetova. Lukovice su okruglaste, pomalo spljoštene sa bokova, zelene boje, 10-12 cm u promeru, sa 1/2 ili 2/3 iznad površine zemlje. Listovi su suprotni, a vreme cvetanja je od ranog proleća do kasne jeseni, najčešće leti. Biljka stvara mlade lukovice, samooplodna je biljka i nakon cvetanja formiraju se jednosemeni crvenkasti plodovi.

Sorta Pubescens ima dlačice na gornjim stranama listova i prašničke niti roza boje.

NAČIN UZGAJANJA
U rodu Haemanthus postoje vrste koje su zimzelene i one koje zimi odbacuju list, razlikuju se po boji cveta, veličini i obliku listova, cvetnog stabla, krupnoći lukovice i cvetne glavice i po tome da li stvaraju mlade lukovice u osnovi matične biljke.
Lukovice ove vrste sade se kao i amarilisi, odnosno da im vrh lukovice bude iznad površine zemlje. Odgovara im lakše zemljište, odnosno peskoviti supstrat sa dobrom drenažom. Svakih desetak dana prihranjuju se tečnim đubrivima u periodu rasta.

H. albiflos zahteva mirno i svetlo mesto. Za vreme zimskog perioda mirovanja zahteva temperaturu od 10-15 stepeni i svetlo mesto. Može period mirovanja provesti i na višim temperaturama ali je tada cvetanje slabije ili potpuno izostaje. Poželjno je da u jednoj saksiji bude više biljaka. Odgovara im lakše zemljište, odnosno peskoviti supstrat sa dobrom drenažom. Leti se zaliva umereno, a zimi retko. Sadi se u tresetni supstrat. Presađuje se svake 3-4 godine. Traži zasenjivanje od letnjeg, podnevnog sunca. Prihranjuje se tečnim mineralnim đubrivima svake 3-4 nedelje.
U prirodi (pustinjski uslovi) nakon cvetanja cvetne drške se suše i padaju na pesak, ali cvetna drška ostaje čvrsto vezana za biljku, a seme se ne rasipa. Kada dođe kišni period seme klija i ukorenjuje se, a majčinska biljka svojim listovima štiti mlade ponike od nepovoljnih pustinjskih uslova.


NAČIN RAZMNOŽAVANJA
Vegetativno mladim lukovicama koje se odvajaju pri presađivanju i cvetaju za tri godine, setvom semena odmah u jesen po sazrevanju, ili iz sočnih listova lukovice.

SAVETI
Biljka ne zahteva orošavanje, ali povremeno treba listove prebrisati vlažnom krpom zbog prašine. Ne presađuje se svake godine, već svakih 3-4 godina u proleće pre kretanja vegetacije. Svakoga proleća menja se samo površinski sloj supstrata u saksiji.
Haemanthus se dobro uklapa u aranžmane sa sukulentima. Kao i sve biljke iz porodice Amaryllidaceae i biljke iz roda Haemanthus sadrže alkaloide koji mogu nadražiti kožu ili izazvati stomačne tegobe.

BOLESTI I ŠTETOČINE
Zadržavanje vode u saksiji i preobilno zalivanje dovode do trulenja lukovice i propadanja biljke. Direktno sunce dovodi do pojave ožegotina na listovima i njihovog propadanja.
Štitastie vaši, grinje antraknoza i stagnosporoza.

Vrstu H. katharinae neki botaničari svrstavaju u zaseban rod Scadoxus. Poreklom je iz Južne Afrike. To je robusna, lukovičasta biljka sa tankim, svetlozelenim listovima u obliku glave koplja, sa talasastim rubova i velikom cvasti (u promeru i do 30 cm) sastavljenom od crvenih ili tamnoružičastih cvetova kojih može biti i do 200 na visokoj, bezlisnoj stabljici i cvetnim drškama dužine 3-5 cm. Pricvetni listovi su crvene boje. Cveta leti, u julu i avgustu. Visina cvetnog stabla je 15-30-60 cm, a visina biljke u cvetanju može biti i veća od 100 cm, a širina oko 30-40 cm. Osnove listova su srasle i formiraju lažno stablo koje je visine oko 15 cm. Dužina listova može biti i do 40 cm, a širina do 15 cm. Na biljci obično ima 4-5 listova. Lukovica je okruglasta, 8-10 cm u promeru, sa gornjom polovinom iznad površine zemlje.

Hibrid Konig Albert (H. katharinae x H. puniceus) ima krupne, jarkocrvene cvasti i pogodan je za baštensko uzgajanje od proleća do jeseni.

NAČIN UZGAJANJA
U rodu Haemanthus postoje vrste koje su zimzelene i one koje zimi odbacuju list, razlikuju se po boji cveta, veličini i obliku listova, cvetnog stabla, krupnoći lukovice i cvetne glavice i po tome da li stvaraju mlade lukovice u osnovi matične biljke.
Lukovice ove vrste sade se kao i amarilisi, odnosno da im vrh lukovice bude iznad površine zemlje. Odgovara im lakše zemljište, odnosno peskoviti supstrat sa dobrom drenažom..


H. katharinae zahteva lagano zasenjeno mesto, ali podnosi i celodnevno sunce. Otporniji je na direktnu sunčevu svetlost od vrste H. albiflos. U periodu proleća i leta zaliva se dosta obilno a zimi oskudno. Zahteva više vode u odnosu na H. albiflos. Prihranjuje se jednom nedeljno tečnim mineralnim đubrivima. Period mirovanja je krajem jeseni i početkom zime. U periodu leta biljka se može izneti na terase. U jesen, pred period mirovanja smanjuje se zalivanje i biljka odbacuje listove, mada može i da ih zadrži cele godine. Uveli listovi se odstranjuju, a u februaru mesecu treba zameniti gornji sloj zemlje u saksiji i početi sa redovnijim zalivanjem. Lukovice ove vrste sade se kao i amarilisi, odnosno da im vrh lukovice bude iznad površine zemlje. Odgovara im lakše zemljište, odnosno peskoviti supstrat sa dobrom drenažom.

NAČIN RAZMNOŽAVANJA
H. katharinae razmnožava se semenom, a mlade biljke cvetaju tek nakon nekoliko godina. Seme se sije u proleće.

SAVETI
Biljka ne zahteva orošavanje, ali povremeno treba listove prebrisati vlažnom krpom zbog prašine. Ne presađuje se svake godine, već svakih 3-4 godina u proleće pre kretanja vegetacije. Svakoga proleća menja se samo površinski sloj supstrata u saksiji. Kao i sve biljke iz porodice Amaryllidaceae i biljke iz roda Haemanthus sadrže alkaloide koji mogu nadražiti kožu ili izazvati stomačne tegobe.


BOLESTI I ŠTETOČINE
Zadržavanje vode u saksiji i preobilno zalivanje dovode do trulenja lukovice i propadanja biljke.
Štitastie vaši, grinje antraknoza i stagnosporoza.

Haemanthus multiflorus (H. kalbreyeri, H. abyssinicus, Scadoxus multiflorus)
Poreklom iz tropskih, vlažnih, planinskih šuma. Lukovica je okrugla, oko 8 cm u prečniku. Lažno stablo je slabo izraženo, Broj listova je od 3 do 6, dužine 15-30 cm, sa kratkim lisnim drškama i izraženom nervaturom liske. Cvetno stablo je visine 30-80 cm, zelene boje ili sa crvenim šarama. Cvast je oko 15 cm u promeru, sa 40-80 cvetova na cvetnim drškama oko 3 cm, crvene boje. Cveta u proleće i početkom leta.

Uzgajanje i uslovi kao za H. katharinae.

Napokon je moj Haemanthus albiflos resio da cveta

Cvet je stvarno predivan Voki

Meni je prosle zime propao heamanthus , smrzla se ogromna lukovica
Ovog leta sam dobila od jedne divne duse jednu lukovicu na poklon (ljubi je baka ), ta lukovica evo citav mesec me uveseljava i verujem da ce cvet trajati bar jos 2 nedelje

Jako zanimljiv cvet dodajem ga na spisak.

mala biljčica iz semena.

Ti si zaista....grrrrrrrr!
Za koji mjesec ćeš se pojaviti tu i reći: Evo je cvjeta!
A moja biljčica za godinu pustila jedan listić i dalje ne mrda. Da ne govorim o cvijetu... njega ću vidjeti kad na vrbi rodi grožđe.

bubamarac ::Jako zanimljiv cvet dodajem ga na spisak.

Nisi jedini i ja je stavljam na spisak..