Borovnica (Vaccinium myrtillus)

Specifičnosti uzgoja borovnice
Uprkos relativno povoljnim uslovima proizvodnja borovnice u našoj zemlji je zanemarljiva. Podizanjem novih zasada pored postojeće, angažovaće se i nova radna snaga, čime će se povoljno delovati na dopunsko zapošljavanje, čak i onih kategorija stanovništva koje pripada kategorijiizdržavanog (deca, starije osobe, penzioneri).
Visokožbunasta američka borovnica potiče iz SAD. U divljem stanjuseprostire u istočnom delu SAD-a (od Floride na jugu do Mičigena na severu). Dostiže visinu od 3 - 4,5 m, a najbolje uspeva na vlažnim staništima i većoj nadmorskoj visini. Zbog specifičnosti korenovog sistema, veoma je osetljiva na sušu. Prema poslednjim podacima visokožbunasta borovnica se u SAD-u gaji na površini od oko 8500 ha, sa godišnjom proizvodnjom oko 50000 tona. Borovnica se na nešto većim površinama gaji i u Kanadi, Holandiji, Engleskoj, Novom Zelandu, Australiji, Čileu, Švajcarskoj, Belgiji i Nemačkoj.
U našoj zemlji ima veoma malo iskustava u gajenju visokožbunaste borovnice. Od 70-tih godina prošlog veka do danas činjeno je nekoliko pokušaja uvođenja u proizvodnju ove plemenite voćne vrste. Uprkos relativno povoljnim uslovima rezultati su uglavnom bili nezadovoljavajući, tako da je i interes proizvođača bio zanemarljiv.
S druge strane, podizanjem zasada borovnice pored postojeće, angažovaće se i nova radna snaga, čime će se povoljno delovati na dopunsko zapošljavanje, čak i onih kategorija stanovništva koje pripada kategoriji izdržavanog (deca, starije osobe, penzioneri).
Intenzivna i profitabilna proizvodnja visokožbunaste borovnice podrazumeva redovnu i obilnu rodnost i visok kvalitet ploda, kao i znatno veću vrednost proizvodnje u odnosu na druge troškove. S bbzirom da eksploatacioni vek plantažno gajene borovnice iznosi 15 do 20 godina, a da podizanje zasada zahteva ulaganje velikih novčanih sredstava, zbog čega je neophodno, pre otpočinjanja investicija izvršiti detaljnu analizu agroekoloških i drugih uslova koji su relevantni za ovu proizvodnju na određenom prostoru. U narednom delu teksta ćemo se osvrnuti na limitirajuće faktore u uzgoju ovog voća.

Temperatura. Borovnica zahteva odgovarajuću sumu i raspored toplote u toku godine i vegetacionog perioda. Visokoprinosne sorte borovnice, podnose hladnoću i do -28°C, pod uslovom da su izdanci pokriveni snegom. Međutim, ukoliko izdanci nisu pokriveni snegom, mogu izmrznuti na temperaturama od -18°C i višim. Koren je osetljiviji i izmrzava na temperaturi od -12 do - 14°C.

Da bi se cvetanje i drugi biološki procesi normalno odvijali potrebno je da borovnica prođe tokom zimskog mirovanja određeno vreme na temperaturi nižoj od 7,2°C (od 650 do 850 časova). Posle perioda zimskog mirovanja, gajene sorte borovnice su relativno osetljive na kolebljive zimske temperature, posebno ako temperatura varira između +6° C u toku dana i –7° C tokom noći. Pozni prolećni mrazevi po pravilu ne predstavljaju veću opasnost zbog toga što borovnica relativno kasnije cveta. Temperature utiču i na normalo sazrevanje plodova. U zavisnosti od sorte i temperature, borovnica sazreva od 50 do 90 dana posle cvetanja. Niže temperature i nedovoljna suma toplote utiču da plodovi neravnomerno sazrevaju ili da uopšte ne sazre. Sorte borovnice su osetljive i na visoke temperature (iznad 30° C) u toku vegetacije, posebno ako se javljaju u fenofazama cvetanja i sazrevanja plodova i ako duže traju. Toplotni udari, koji se na nekim lokalitetima mogu javiti u toplim i vlažnim letima, mogu da nanesu izvesne štete, pa čak i sušenje borovnice.

Optimalna usklađenost metabolitičkih procesa se ostvaruje u uslovima relativno toplijih dana a svežijih noći, kada se proces disanja u toku noći prekida, tako da biljkama na raspolaganju ostaje celokupna količina akumuliranih hranljivih materija. Zbog toga su plodovi iz lokaliteta gde vladaju ovakvi uslovi neuporedivo ukusniji i kvalitetniji od onih gde to nije slučaj.

Voda i vlažnost vazduha.Za normalan razvoj, rodnost i postizanje optimalnih prinosa po jedinici površine, potrebno je da u zasadima borovnice tokom vegetacije bude dovoljno vlage u zemljištu (75%-80%) i da prosečna relativna vlažnost vazduha bude 75%. Kritični periodi za vlagu kod borovnice su u fenofazi cvetanja (maj), rasta i zrenja plodova (jun, jul, na višim terenima i avgust) i obrazovanja rodnog potencijala za narednu godinu (avgust).

wow svidja mi se post, kako amer. borovnica ne moze tamo nije mi jasno i to jos pise npr da ne podnosi susu (to tek onda u toplijim krajevima ne bi moglo nikako uspjevati) ...
Ova tema otvara mnoga pitanja: npr ako ima osigurano trziste da li se isplati onda skupljati samonikle borovnice,koji su tu troskovi, dalje koje sorte borovnice bi se pokazale isplativije kod plantaznog uzgoja...

isplati se ali na vecoj povrsini zasijati.

Borovnice, kao i druge namirnice koje obiluju fitohemikalijama, mogu usporiti gubitak pamćenja povezan sa starenjem, tvrdi nova studija na pacovima. Pacovi su podeljeni u tri grupe: mladi pacovi, stari pacovi te pacovi koji su prehranom dobijali ekstrakt borovnice. Nakon 12 sedmica testovi su pokazali veću snalažljivost i sposobnost pamćenja u grupi mladih pacova. Osim toga, stari pacovi koji su dobijali ekstrakt borovnica pokazali su znatno bolje rezultate na istim testovima od pacova čija hrana nije dodatno obogaćena borovnicama. Smatra se da je za blagotvorno delovanje borovnica zaslužan njihov visok sadržaj flavonoida, naročito antocijana i flavanola. (Blic)

Baš mi se dopadaju borovnice :-)