Opis biljke
Jesenji ljiljan, vatreni ljiljan, „George lily“, „Scarborough lily“,
Rod Cyrtanthus poreklom je iz vlažnih predela Južne Afrike, južni deo Kapske oblasti i uzgaja se kao sobna biljka od 17 veka. Stari naziv roda Vallota (Naziv po Francuskom botaničaru Pjer Vallo) obuhvatao je vrste Vallota purpurea i V. Speciosa koji su po novoj nomenklaturi prewvedeni u rod Cyrtanthus, i vrstu Vallota miniata koja je prevedena u rod Clivia.
Cyrtanthus speciosa ima izduženo jajaste lukovice sa smeđim, suvim ovojnim listovima. Listovi su linearni do 40 cm dugi i oko 3 cm široki, tamno zelene boje. Cvetno stablo se pojavljuje iz središta lukovice, visine je oko 30 cm, a na vrhu cvetnog stabla nalazi se 2-9 cvetova sa po šest latica. Cvetovi su tamnije ili svetlije crveni, narandžasti, lila ili bele do krem boje. Vreme cvetanja je kasno leto i početak jeseni, a krupne lukovice mogu vetati i u proleće i u jesen. Plod je čaura sa pljosnatim crnim semenkama. Ove biljke nemaju potpuni period mirovanja jer im korenje ne odumire u toku zime i ne gube listove, ali im je potreban period od dva meseca u toku zime na niskim temperaturama i sa minimalnom vlažnosti supstrata kako bi redovno cvetale.
Sorta Alba ima bele cvetove, Magnifica sa belim crtama, Major ima krupne cvetove, dok sorta minor ima uzane listove i male cvetove.
Uzgajanje
Biljke zahtevaju svetlo mesto, podnose i direktne sunčeve zrake u jutarnjem i večernjem periodu, dok od podnevnog letnjeg sunca traže zaštitu. U toku vegetacije najoptimalnija temperatura je 20-25, a zimi od 10 do 12 stepeni, uz ograničeno zalivanje da se ne osuše listovi. Leti je poželjno biljke izneti na svež vazduh, ali nikako ne saditi u baštu, jer teško podnose presađivanje. Zaliva se umereno u toku vegetacije ostavljajući da se površina zemlje prosuši između dva zalivanja, a zimi veoma retko. U periodu od februara do aprila poželjno je biljci obezbediti temperature od 5 do 10 stepeni i prekinuti zalivanje, ili ga svesti na minimum pri nešto višim temperaturama. Mladim biljkama poželjno je zimi obezbediti dodatno osvetlenje i ne treba dopustiti da biljke pređu u period mirovanja, kako bi se ubrzao razvoj lukovice i skratio period do početka cvetanja. U toku vegetacije (od maja do septembra) prihranjuje se svakih 15-20 dana kompleksnim mineralnim đubrivima za cvetnice. Presađuje se svake 3-4 godine, jer biljka ne voli uznemiravanje korenovog sistema, a povrede korena lako dovode do trulenja lukovice. Sade se tako da polovina do trećina lukovice bude iznad površine zemlje, zahtevaju bogat, dobro dreniran supstrat.
Razmnožavanje
Razmnožava se odvajanjem mnogobrojnih mladih lukovica koje se obrazuju oko matične lukovice, delovima matične lukovice ili ređe semenom. Mlade lukovice cvetaju nakon 2-3 godine, dok biljkama iz semena do cvetanja treba 3-5 godina. Mlade lukovice formiraju se na središnjem delu matične lukovice (ne u osnovi kao kod amarilisa) i njih treba odvajati pri presađivanju kako bi se matična lukovica mogla normalno razvijati.
Seme se sije odmah po sazrevanju jer brzo gubi klijavost. Pri temperaturi od 20 stepeni ponici se javljaju kroz 3 nedelje. Nakon 6 meseci ponici se pikiraju tako da je lukovica skroz prekrivena zemljom, drugo pikiranje je narednog proleća, a u jesen lukovice se sade u zasebne saksije. Optimalna zimska temperatura za mlade biljke je oko 16 stepeni. Treće godine lukovicama se u zimskom periodu obezbeđuje period mirovanja pri nižim temperaturama kao za odrasle lukovice.
Saveti
Biljke teško podnose nagle promene temperature i promajna mesta.
Ukoliko na lukovici odumru svi listovi treba joj obezbediti hladnije uslove.
Bolesti i štetočine
Fuzarioza korena koja dovodi do trulenja korena i ovojnih listova lukovice, odumiranja listova i propadanja biljke. Preventiva – dezinfekcija supstrata, smanjenje vlažnosti supstrata i obustavljanje prihrane.
U toku zime pri niskim temperaturama i visokoj vlažnosti supstrata može se pojaviti siva trulež lukovice.
Od štetočina mogu se pojaviti štitaste vaši, crveni pauk, grinje.