ZANIMLJIVOSTI IZ SVIJETA....

U centru Njujorka pušteno je 720.000 bubamara koje bi trebalo da zaštite od štetočina jedan od najvećih stambenih kompleksa tog grada.

Narednih dana one će se nastaniti u raznim biljkama, cveću i žbunju u potrazi za sitnijim insektima kojima se hrane, kao što su lisne vaši. Kupovinom bubamara, po ceni od 16,5 dolara za njih 2.000, vlasnik kompleksa zgrada izbegao je upotrebu hemijskih insekticida.
Prema rečima prodavca bubamara, svaka može da pojede do 50 lisnih vaši dnevno, ali i njihova jaja.

Izvor: Blic

Britanski stručnjaci su upozorili da sve brže nestaju drevna stabla u Šervudskoj šumi u kojoj su se, prema legendi, Robin Hud i njegova družina skrivali od perfidnog šerifa od Notingema.

Prema procenama šumara, hrastovi, od kojih su neki stari i više od hiljadu godina, nestaće u narednih pedesetak godina ako se nešto odmah ne preduzme.
Od januara ove godine Šervud je izgubio čak sedam "stanovnika" - pet ih je palo, a dva hrasta su izgorela u požaru. Ovoga puta nije reč o klimatskim promenama, već o starosti i "generacijskom jazu".
Tokom vremena u Šervudu nisu izrasle nove mladice, a mnoga su stabla stradala i od ljudske ruke, kad su nemilice obarana u mnogim bitkama, a služila su i kao građa. Za pošumljavanje Šervudske šume sa 250.000 sadnica na 140 hektara potrebno je uložiti između 50 i 75 miliona funta.
Ostin Bredi iz šumske uprave ipak je optimista i kaže da po tome liči na Malog Džona, vernog pratioca Robina Huda. "Šervudska šuma je pljačkana vekovima, od njenih hrastova su sagrađena mnoga zdanja u zemlji, od Linkolnove katedrale do katedrale sv. Pavla. Sad želimo nešto zauzvrat", kaže Bredi.

Izvor: Blic

Pobednik 22. manifestcije Dani ludaje u Kikindi je Srednja poljoprivredna škola iz Futoga, a njihova pobednička bundeva teška je 226,5 kilograma.

Vicešampion je Miodrag Jovanović iz Sremskih Karlovaca koji je odgajio bundevu tešku 188,5 kilograma, dok je trećeplasirani Marko Uzelac iz Bečeja čija bundeva teška 173 kilograma.

U kategoriji najdužih ludaja pobedila je Viša poljoprivredna škola Megatrend iz Bačke Topole sa bundevom dugom 226 centimetara, drugo mesto zauzeo je Jožef Varga iz Temerina čija je tikva kraća samo za jedan centimetar, dok je na trećem mestu Miomir Jančić iz Novog Kneževca čija je tikva duga 211 centimetara.

Predstavnik učenika škole koja je uzgajila najtežu ludaju Slobodan Vajs primajući nagradu rekao je da je uzgajanje trajalo godinu dana, dodajući da će od pobedničke ludaje napraviti hiljadu litara soka i veliku pitu bundevaru za ceo Futog.

Izvor: MTS-Mondo

Upomoć, ja sam vaša biljka i jako sam žedna!


Grupa studenta sa njujorškog univerziteta razvila je uredjaj kojim bi "žedne" biljke svojim vlasnicima mogle signalizirati da im treba vode.

Studenti usavršavaju tehnologiju uredjaja koji bi vlasniku na mobilni telefon javio da se njegova biljka suši i da je vreme da je zalije.

Razvili su čak i različite tonove odnosno boje glasa koje pristaju uz odredjene vrste biljaka, a kojima će se vlasnicima dati do znanja da njihov cvet traži pomoć.

Rebeka Brej, koja je razvila ovaj koncept komuniciranja zajedno sa svojim kolegama, kaže da korišćena tehnologija nije novitet, ali jeste način i svrha u koju se koristi.

"Biljke će bukvalno na mobilni telefon pozvati vlasnika i reći mu da je žedna i da joj je jako potrebna voda. Biljke su, moram naglasiti, izuzetno ljubazne. Smislili smo i način da vlasnici dobiju poziv kada zaliju svoju biljku tako da im se cvet može i zahvaliti" kazala je Rebeka u razgovoru za Rojters.

Brajova je naglasila da su njene kolege i ona jako iznenadjeni interesom javnosti za ovaj sistem.

"Nadamo se da ćemo svima koji kupe naš uredjaj pomoći da se što bolje brinu o svojim biljkama“ naglasila je.

(MONDO/Agencije)

Dvojica mladića koji su na planini uzgajali marihuanu mislili su da su pobegli od policije, ali nisu računali da će im glave doći jeleni koji su pasli na obližnjoj poljani!

Neimenovani 20-godišnjaci iz Italije posadili su mini plantažu marihuane daleko od gradske sredine i sumnjičavih pogleda sugradjana. Jeleni su našli plantažu, i počeli da je pasu. Danima su se vraćali, dok nisu popasli svu "travu".

Šumski čuvari primetili su da se jeleni, "navučeni" na opojnu biljku, čudno ponašaju! Iako su obično plašljive životinje, jeleni su bili živahni, opušteni i razigrani. Čuvari su ih pratili i našli uništenu plantažu, a zatim pozvali policiju koja je dočekala uzgajivače.

Mladići, student i radnik u fabrici, biće optuženi za uzgajivanje ilegalnih opojnih sredstava, ali njihovi advokati su sigurni da mogu da opovrgnu optužbe. Naime, jelenima se "trava" toliko dopala, da nije ostala nijedna stabljika, pa je dokazni materijal protiv dvojice optuženih - zauvek nestao.

Ljubivoje Djolović, zvani Popara (75), iz takovskog sela Lozanj ubrao je u utorak vrganj težak 900 grama.

Prosečan vrganj težak je oko 250 do 300 grama.

Djolović je višegodišnji rekorder u branju te i drugih vrsti pečuraka i godišnje u proseku ubere pola tone gljiva.

Sezona berbe vrganja je od maja do kraja oktobra, ali ove godine je zbog visokih temperatura sezona počela još u aprilu, rekao je Djolović za agenciju Beta.

Za Djurdjevdan u bukovoj šumi u susednom selu Gornji Banjani, DJolović je našao i jedinstven primerak vrganja: iz jednog korena izniklo je sedam pečuraka.

U Oklahomi je jagoda zvanično voće te američkre države, a sad je njen Senat odlučio da lubenicu proglasi za državno povrće.

Predlog je podneo republikanac Džo Dorman (Joe) iz Raš Springsa, mesta u kojem se u avgustu održava tradicionalni festival lubenica.

Predlog je podržao senator Don Barington (Barrington). "Kontroverzu oko toga da li je lubenica voće ili povrće zvanično su razrešili zakonodavci Oklahome", naveo je.

Barington je dodao da lubenice pripadaju istoj porodici kao krastavci i tikvice, koji spadaju u povrće.

Nisu, medjutim, svi bili tog mišljenja: senatorka Nensi Rajli (Nancy Riley) rekla je da u njenoj enciklopediji piše da su lubenice klasifikovane kao voće.

"Pa, možda mogu da budu oboje", prokomentarisao je Barington.

Konačna odluka je na guverneru Bredu Henriju (Brad Henry).

Mond

Poslednje proleće 21. marta

Proleće na severnoj polulopti počinje 21. marta u jedan čas posle ponoći. To je poslednji put u ovom veku da proleće u Evropi počinje na dan koji đaci još u osnovnoj školi označavaju kao prvi dan proleća.

Od 2008. godine to će biti drugi dan proleća, a u Americi od 2016. godine čak treći dan proleća, s obzirom na to da će ono na tom kontinentu počinjati 19. marta. Datumi početka godišnjih doba variraju iz godine u godinu zbog nesavršenosti kalendara i eliptičnosti Zemljine orbite oko Sunca.

Zbog eliptičnosti putanje, godišnja doba ne traju jednako - trenutno na severnoj polulopti zima traje 88,994 dana, proleće - 92,758, leto - 93,651 i jesen - 89,842 dana.

Topla godišnja doba, proleće i leto, zajedno su sedam dana, 13 sati i 45 minuta duža od hladnih godišnjih doba jeseni i zime. Proleće se trenutno godišnje skraćuje, a leto produžava za jedan minut. Zima se takođe skraćuje, a jesen produžava po 30 sekundi. Pomeranje datuma početka proleća prenosi se sa zapada ka istoku, pa će, na primer, u Tokiju proleće počinjati 21. marta još osam puta do 2023. godine i potom svake četvrte godine od 2027. do 2055. godine.

V. N.

Izvor: Blic

kelta ::

"Biljke će bukvalno na mobilni telefon pozvati vlasnika i reći mu da je žedna i da joj je jako potrebna voda.

Interesantno ...

Uzgajivanje ljute paprike, biljke poreklom iz južnog i centralnog dela Amerike, počelo je još pre više od 6.000 godina i starije je od pronalaska grnčarstva, saopštili su svetski naučnici.

Ekipa medjunarodnih naučnika je uspela da otkrije i opiše dugu istoriju uzgajivanja ljute paprike, putem analiziranja mikrofosila pronadjenih na kamenju koji se koristio za mlevenje semenki te biljke.
To su za sada najstariji tragovi o tome.

"Do sada smo mislili da su preci velikih civilizacija sa viših predela, kao što su Inke i Asteci, prvi počeli sa naprednijim poljoprivrednim tehnikama uzgajivanja biljaka", rekao je kanadski naučnik Skot Rejmond.

Rejmond je rekao da sada postoje dokazi da su ljutu papriku počeli da gaje narodi iz tropskih predela Amerike, kao i iz nižih predela.

Naučnici su naveli da je ljuta paprika poreklom iz Bolivije, ali je kasnije doneta i u druge delove američkog kontinenta.

Oni su pronašli tragove semenki paprike na sedam lokacija, medju kojima Ekvador, i ocenili su da su ti fosili stari oko 6.100 godina.

Ljuta paprika je bogata kalcijumom i vitaminima A i C. Postoje razne vrste te biljke - od blage do veoma ljute paprike.

Mond

boki_bl ::

kelta ::

"Biljke će bukvalno na mobilni telefon pozvati vlasnika i reći mu da je žedna i da joj je jako potrebna voda.

Interesantno ...

Kako bi to dobro bilo.... mi nebismo morali razmišljati o tome kojoj biljci što nedostaje. Same bi nam rekle