Prijem
GOJI (Lycium barbarum i Lycium chinense)
Kineski narod je od davnina govorio o tri biljke života. To su ginseng, vresak i goji bobice. U nekoliko pokrajina Kine i područja u Tibetu, ova biljka raste u prirodi kao samonikla i taj deo se zovu Goji pojas i tu je smatraju svetom biljkom. Godinama unazad ova biljka osvaja Ameriku i Evropu i koristi se kako u ishrani tako i u medicini zbog svojih neverovatnih sastojaka.
Goji moze narasti od 1 do 3 metra u visinu i najviše mu odgovara alkalno zemljište. Postoji L. chinense koja se najviše gaji na jugu Kine i nešto je niža, a Lycium barbarum na severu i nešto je viša i ima krupniji list. Podnosi visoke temperature leti kao i hladne zime sa velikim minusom. Plod je duguljast narandzast veličine od jedan do dva cm. Bobice su prepune semenki. Bobice zru od jula do oktobra i ne bere su se vec se tresu zbog brze oksidacije. Susene su slatke mada se mogu jesti i sirove. Od njih možemo praviti i sok ili čaj. U Kineskoj medicini za čajeve upotrebljavaju lišće i koru Goji stabljike.
Daje rod od trece godine. Nisu potrebna nikakva ulaganja nakon sadnje, ne traži zalivanje,niti ga napadaju štetočine. Vrhove treba zakidati tako da se biljka razvije u grm, a ne da ode u visinu. Ako se pusti da ode u visinu pre rodi ali je neotporna na vetar.
Goji jako lepo izgleda i kao ukrasna biljka u vrtu. U toku jedne godine žbun moze i da se utrostruči. Odgovara mu naše klimatcko područje te se uspešno gaji.
Nalazi se na prvom mestu biljaka po kolicini antioksidanata koje poseduje u uništavanju slobodnih radikala. U 100 grama goji bobica ima fantastičnih 25.300 jedinica četiri puta više od treceplasirane šljive i drugoplasiranog nara.
100 grama goji bobica sadrži:
*370 kalorija
*7 vitamina (B1,B2,B6,C,A,D,K)
*21 mineral = cink, selen, kalcijum, kalijum ..
*kalcijuma 112 mg što čini 10 % preporučene dnevne doze (pdd) ,kalijuma 1.132 mg što čini 24 % pdd, gvožđa 11 mg što čini 80 % pdd ,cinka 2 mg što čini 18 % pdd , selena 50 μg što čini 91 % pdd , vitamina B2 1.3 mg što čini 100 % pdd , vitamina C oko 75 mg što čini 100 % pdd
*18 amino kiselina od ukupno 20
*8 polisaharida i 6 monosaharida
*linolnu i alfa-linolensku kiselinu , beta-sitosterol (dobar za holesterol)
*5 karotenoida uključujući beta karoten , zeksantin , lutein , likopen i kriptoksantin
Zbog veoma dobrog izvora gvožđa , kao i vitamina C , upotreba gojija u prevenciji sideropenijske anemije , kao i lečenja blažih oblika anemije , ne sme biti izostavljena.Visoka koncentracija selena ,vitamina C i karotenoida mu daje fantastična antioksidantna svojstva.
Polisaharidi omogućavaju pravilan rad i prevenciju bolesti debelog creva , pospešuju apsorpciju minerala , stabilišu nivo šećera u krvi , stimulišu funkcije imunog aparata.
Dobar je za vid, štiti oči od odumiranja žute pege izazvane delovanjem slobodnih radikala, smiruje nervozu, a pospešuje i pamćenje, pomaže u zaštiti od različitih oblika raka, dobar je za srce i kod povišenog krvnog pritiska, a koristi se i u borbi s rakom grlića maternice, za lečenje impotencije i uvećane prostate, kod mršavljenja, jača metabolizam i daje prirodnu slatkoću, koja savršeno zamenjuje šećer.
Neko ih zove i sretnim bobicama zato što se čovek dobro oseća kada ih redovno konzumira, utiču na dobro raspoloženje, daju telu snagu, izdržljivost, vitalnost i utiču na dug i zdrav život, dnevno ih je potrebno 10 do 30 g, da bi se postigao željeni rezultat.
Redovno konzumiranje goji soka koji se priprema od crvenih goji bobica kroz period od 2 nedelje poboljšava stanje organizma, poboljšava kvalitet sna i rad probavnog sistema.
Kao i većina jestivog voća goji ne pokazuje toksičnost.Dnevna doza može da varira od 10 do 100 grama sušenog voća u zavisnosti od potreba.Doze preko 100 grama dnevno nisu preporučljive.
Kineski narod je od davnina govorio o tri biljke života. To su ginseng, vresak i goji bobice. U nekoliko pokrajina Kine i područja u Tibetu, ova biljka raste u prirodi kao samonikla i taj deo se zovu Goji pojas i tu je smatraju svetom biljkom. Godinama unazad ova biljka osvaja Ameriku i Evropu i koristi se kako u ishrani tako i u medicini zbog svojih neverovatnih sastojaka.
Goji moze narasti od 1 do 3 metra u visinu i najviše mu odgovara alkalno zemljište. Postoji L. chinense koja se najviše gaji na jugu Kine i nešto je niža, a Lycium barbarum na severu i nešto je viša i ima krupniji list. Podnosi visoke temperature leti kao i hladne zime sa velikim minusom. Plod je duguljast narandzast veličine od jedan do dva cm. Bobice su prepune semenki. Bobice zru od jula do oktobra i ne bere su se vec se tresu zbog brze oksidacije. Susene su slatke mada se mogu jesti i sirove. Od njih možemo praviti i sok ili čaj. U Kineskoj medicini za čajeve upotrebljavaju lišće i koru Goji stabljike.
Daje rod od trece godine. Nisu potrebna nikakva ulaganja nakon sadnje, ne traži zalivanje,niti ga napadaju štetočine. Vrhove treba zakidati tako da se biljka razvije u grm, a ne da ode u visinu. Ako se pusti da ode u visinu pre rodi ali je neotporna na vetar.
Goji jako lepo izgleda i kao ukrasna biljka u vrtu. U toku jedne godine žbun moze i da se utrostruči. Odgovara mu naše klimatcko područje te se uspešno gaji.
Nalazi se na prvom mestu biljaka po kolicini antioksidanata koje poseduje u uništavanju slobodnih radikala. U 100 grama goji bobica ima fantastičnih 25.300 jedinica četiri puta više od treceplasirane šljive i drugoplasiranog nara.
100 grama goji bobica sadrži:
*370 kalorija
*7 vitamina (B1,B2,B6,C,A,D,K)
*21 mineral = cink, selen, kalcijum, kalijum ..
*kalcijuma 112 mg što čini 10 % preporučene dnevne doze (pdd) ,kalijuma 1.132 mg što čini 24 % pdd, gvožđa 11 mg što čini 80 % pdd ,cinka 2 mg što čini 18 % pdd , selena 50 μg što čini 91 % pdd , vitamina B2 1.3 mg što čini 100 % pdd , vitamina C oko 75 mg što čini 100 % pdd
*18 amino kiselina od ukupno 20
*8 polisaharida i 6 monosaharida
*linolnu i alfa-linolensku kiselinu , beta-sitosterol (dobar za holesterol)
*5 karotenoida uključujući beta karoten , zeksantin , lutein , likopen i kriptoksantin
Zbog veoma dobrog izvora gvožđa , kao i vitamina C , upotreba gojija u prevenciji sideropenijske anemije , kao i lečenja blažih oblika anemije , ne sme biti izostavljena.Visoka koncentracija selena ,vitamina C i karotenoida mu daje fantastična antioksidantna svojstva.
Polisaharidi omogućavaju pravilan rad i prevenciju bolesti debelog creva , pospešuju apsorpciju minerala , stabilišu nivo šećera u krvi , stimulišu funkcije imunog aparata.
Dobar je za vid, štiti oči od odumiranja žute pege izazvane delovanjem slobodnih radikala, smiruje nervozu, a pospešuje i pamćenje, pomaže u zaštiti od različitih oblika raka, dobar je za srce i kod povišenog krvnog pritiska, a koristi se i u borbi s rakom grlića maternice, za lečenje impotencije i uvećane prostate, kod mršavljenja, jača metabolizam i daje prirodnu slatkoću, koja savršeno zamenjuje šećer.
Neko ih zove i sretnim bobicama zato što se čovek dobro oseća kada ih redovno konzumira, utiču na dobro raspoloženje, daju telu snagu, izdržljivost, vitalnost i utiču na dug i zdrav život, dnevno ih je potrebno 10 do 30 g, da bi se postigao željeni rezultat.
Redovno konzumiranje goji soka koji se priprema od crvenih goji bobica kroz period od 2 nedelje poboljšava stanje organizma, poboljšava kvalitet sna i rad probavnog sistema.
Kao i većina jestivog voća goji ne pokazuje toksičnost.Dnevna doza može da varira od 10 do 100 grama sušenog voća u zavisnosti od potreba.Doze preko 100 grama dnevno nisu preporučljive.
