Prijem
Obavezno izvršiti hemijsku analizu zemljišta na kome treba da podignemo voćnjak. Sadnju treba izvršiti u jesen. Upotrebiti bezvirusni sadni materijal. Posebnu pažnju obratiti na razmak sadnje i sorte oprašivače. Kada se radi o malim porodičnim voćnjacima, prednost treba dati vrstama i sortama koje zahtevaju redukovanu hemijsku zaštitu.
Jedno od glavnih pravila pri podizanju višegodišnjih zasada, pa samim tim i voćnjaka, je da se da se greške naprevljene pri podizanju kasnije teško ili nikako ne ispravljaju. To je razlog što ćemo u narednim redovima naznačiti neka važna mesta pri podizanju zasada.
Voćnjak ne treba podizati na krčevinama starih voćnjaka ili šuma. Prednost treba dati leguminoznim biljkama koje će obogatiti zemljište hranjivim materijama u roku od nekoliko godina, pa tek onda podizati voćnjak. U tom periodu će se u zemljištu smanjiti i sadržaj patogena koji napadaju korenov sistem voćaka. Za voćnjak treba birati osunčane i položaje skrivene od direktnog udara vetra. Dobar pokazatelj izbora mesta je i blizina dugovečnih, a još rodnih voćnjaka. U blizini voćnjaka treba iskrčiti šiblje i divlje forme voća koje može biti zaraženo virusima i drugim patogenima i bolestima.
Vrlo je važno izvršiti hemijsku analizu zemljišta na kome treba da podignemo voćnjak i na osnovu nje odrediti i meliorativno đubrenje. Hemijska analiza treba da pokaže sadržaj pojedinih pre svega makro elemenata i kalcijum karbonata, koji ako se nalaze u suvišku mogu da budu ograničavajući faktor za gajenje pojedinih voćnih vrsta (kruška na dunji, breskva itd.). Pri meliorativnom đubrenju u zemljište se unose velike količine mineralnih i organskih đubriva, pošto voćke na tom mestu treba da ostanu od 15 do 50, pa i više godina u zavisnosti od voćne vrste. Ovo đubrenje treba da prati duboko oranje, sa podrivanjem, koje omogućava da se zemljište dobro razrahli i tako doprinese što lakšem rastu korena voćaka.
Ako posedujemo kvalitetnije zemljište, sa mogućnošću navodnjavanja, prednost treba dati jabučastim voćnim vrstama na slabo bujnim podlogama, sa gušćim sklopom sve radi ostvarivanja intenzivne voćarske proizvodnje, a samim tim i prihoda.
Ako je to moguće, sadnju treba izvršiti u jesen, pošto se tada sadnice lakše primaju. Takođe, tada je na tržištu kvalitetniji izbor sadnog materijala. Pri nabavci sadnica, treba biti obazriv. Treba kupovati sadni materijal u institutima i naučnim ustanovama koji vode računa o proizvodnji bezvirusnog sadnog materijala. Ne treba naglašavati da su virusi jedan od najvećih problema voćarstva kod nas. Ove naučne ustanove puštaju u promet sadnice koje zadovoljavaju i ostale parametre vrhunskog sadnog materijala.
Kada se radi o malim porodičnim voćnjacima, prednost treba dati vrstama i sortama koje zahtevaju redukovanu hemijsku zaštitu.
Posebnu pažnju treba obratiti na pravilan razmak voćaka. Kod gustih zasada jabuke na slabo bujnim podlogama treba obezbediti naslon u vidu stubova i žice. Jabučaste voćne vrstame su samobesplodne, pa im treba odabrati odgovarajuće sorte oprašivače. Koštičave voćne vrste su u najvećem broju slučajeva, a posebno novi sortiment – samoopodne. Ipak, istraživanja pokazuju da se u šljivicima npr., u kojima se nalaze pored osnovne još dve sorte prinosi povećavaju i do 20%.
Ovo su samo neki od bitnih faktora za uspešnu voćarsku proizvodnju. Uvek je bolje, ako postoje neke nedoumice, obratiti se za pomoć stručnjacima sa poljoprivrednog fakulteta ili specijalizovanih poljoprivrednih stanica nego napraviti greške koje se kasnije teško ili nikako ne mogu ispraviti.
Jedno od glavnih pravila pri podizanju višegodišnjih zasada, pa samim tim i voćnjaka, je da se da se greške naprevljene pri podizanju kasnije teško ili nikako ne ispravljaju. To je razlog što ćemo u narednim redovima naznačiti neka važna mesta pri podizanju zasada.
Voćnjak ne treba podizati na krčevinama starih voćnjaka ili šuma. Prednost treba dati leguminoznim biljkama koje će obogatiti zemljište hranjivim materijama u roku od nekoliko godina, pa tek onda podizati voćnjak. U tom periodu će se u zemljištu smanjiti i sadržaj patogena koji napadaju korenov sistem voćaka. Za voćnjak treba birati osunčane i položaje skrivene od direktnog udara vetra. Dobar pokazatelj izbora mesta je i blizina dugovečnih, a još rodnih voćnjaka. U blizini voćnjaka treba iskrčiti šiblje i divlje forme voća koje može biti zaraženo virusima i drugim patogenima i bolestima.
Vrlo je važno izvršiti hemijsku analizu zemljišta na kome treba da podignemo voćnjak i na osnovu nje odrediti i meliorativno đubrenje. Hemijska analiza treba da pokaže sadržaj pojedinih pre svega makro elemenata i kalcijum karbonata, koji ako se nalaze u suvišku mogu da budu ograničavajući faktor za gajenje pojedinih voćnih vrsta (kruška na dunji, breskva itd.). Pri meliorativnom đubrenju u zemljište se unose velike količine mineralnih i organskih đubriva, pošto voćke na tom mestu treba da ostanu od 15 do 50, pa i više godina u zavisnosti od voćne vrste. Ovo đubrenje treba da prati duboko oranje, sa podrivanjem, koje omogućava da se zemljište dobro razrahli i tako doprinese što lakšem rastu korena voćaka.
Ako posedujemo kvalitetnije zemljište, sa mogućnošću navodnjavanja, prednost treba dati jabučastim voćnim vrstama na slabo bujnim podlogama, sa gušćim sklopom sve radi ostvarivanja intenzivne voćarske proizvodnje, a samim tim i prihoda.
Ako je to moguće, sadnju treba izvršiti u jesen, pošto se tada sadnice lakše primaju. Takođe, tada je na tržištu kvalitetniji izbor sadnog materijala. Pri nabavci sadnica, treba biti obazriv. Treba kupovati sadni materijal u institutima i naučnim ustanovama koji vode računa o proizvodnji bezvirusnog sadnog materijala. Ne treba naglašavati da su virusi jedan od najvećih problema voćarstva kod nas. Ove naučne ustanove puštaju u promet sadnice koje zadovoljavaju i ostale parametre vrhunskog sadnog materijala.
Kada se radi o malim porodičnim voćnjacima, prednost treba dati vrstama i sortama koje zahtevaju redukovanu hemijsku zaštitu.
Posebnu pažnju treba obratiti na pravilan razmak voćaka. Kod gustih zasada jabuke na slabo bujnim podlogama treba obezbediti naslon u vidu stubova i žice. Jabučaste voćne vrstame su samobesplodne, pa im treba odabrati odgovarajuće sorte oprašivače. Koštičave voćne vrste su u najvećem broju slučajeva, a posebno novi sortiment – samoopodne. Ipak, istraživanja pokazuju da se u šljivicima npr., u kojima se nalaze pored osnovne još dve sorte prinosi povećavaju i do 20%.
Ovo su samo neki od bitnih faktora za uspešnu voćarsku proizvodnju. Uvek je bolje, ako postoje neke nedoumice, obratiti se za pomoć stručnjacima sa poljoprivrednog fakulteta ili specijalizovanih poljoprivrednih stanica nego napraviti greške koje se kasnije teško ili nikako ne mogu ispraviti.
