Srbija je po proizvodnji maline na prvom mestu u Evropi (47.000 tona) što predstavlja jedan od najznačajnijih centara za proizvodnju maline u svetu. Posle Srbije slede Poljska sa 37.000 tona, Nemačka sa 26.300 tona i sl. U svetskoj proizvodnji učestvuje sa 8,15%. U 1996. godini je na 12.140 ha proizvedeno 62.654 tona maline, a u 1997. godini je na oko 11.000 ha proizvedeno oko 44.600 tona. Najveći proizvođači maline su u centralnom i zapadnom delu Srbije. Malina iz Srbije je izuzetno kvalitetna i cenjena u svetu.
SORTE MALINE
- MIKER (MEEKER). Sorta maline stvorena u SAD. U Srbiju je unet 1994. godine.
Počinje da zri početkom treće dekade juna, nedelju dana posle Vilameta.
Plod je krupan (4,5 grama) i ujednačen je tokom cele berbe. Plodovi su čvrsti, zarubljeno-kupasti, jarko crvene boje i privlačnog izgleda.
Zbog dugih rodnih grančica ova sorta zahteva dodatne naslone.
Dobro podnosi manipulaciju i transport.
Dobro podnosi smrzavanje.
Ima perspektivu u gajenju u Srbiji.
- VILAMET (WILLAMETTE). Sorta maline stvorena u SAD.
Za sada je privredno najznačajnija sorta maline u Srbiji.
Počinje da zri krajem prve dekade juna, a završava polovinom jula.
Period zrenja traje oko 30 dana.
Plod je srednje krupan, zaobljenokupast, tamnocrvene boje, čvrst i slatkonakiseo.
Lako se bere i dobro podnosi transport.
TEHNOLOGIJA ZASNIVANJA MALINJAKA:
Malina je biljka sa plitkim korenovim sistemom i gustim sklopom (visokom produktivnošću). To su razlozi zbog kojih malina zahteva, radi podizanja zasada i u periodu eksploatacije, kvalitetnu obradu zemljišta.
Pre oranja rasturiti 35-50 tona/ha zgorelog stajnjaka i 500 kg NPK đubriva (8:4:24; 15:15:15; 10:12:26 + 3% Mg).
Oranje obaviti na dubini od 30-35 cm.
Za podizanje zasada koristiti samo kvalitetan sadni materijal proizveden pod kontrolom stručnjaka.
Sadnju obaviti u redove razmaka 2,5 metara, a u redu biljka od biljke 25 cm za sortu Vilamet (16.000 sadnica po hektaru).
Sadnju obaviti u redove razmaka 3,0 metara, a u redu biljka od biljke 25 cm za sortu Miker (13.300 sadnica po hektaru).
Najbolje je sadnju obaviti u jesen što ranije. sadnja se može obaviti i u toku zime (ako dozvoljavaju vremenske prilike) ili tokom proljeća (do kraja marta).
Koren sadnica mora biti sačuvan od mraza, oštećenja, isušivanja i lomljenja.
Ako se sadnja obavlja u proleće poželjno je da se donji deo sadnice potopi u smešu sveže goveđe balege, ilovače i vode u odnosu (1:2:1). Ova mera nije potrebna u jesenjoj sadnji.
Odabiranje izdanaka vrši se u proleće pred kretanje vegetacije.Po dužnom metru špalira se ostavlja 5-6 srednje bujnih jednogodišnjih izdanaka. Svi ostali se odstranjuju.
Vezivanje uz žicu radi bolje stabilnosti. Prekraćivanje odabranih izdanaka se vrši na visini od 160-170 cm.
Dvogodišnji izdanci koji su doneli rod se odstranjuju odmah posle berbe.
SORTE MALINE
- MIKER (MEEKER). Sorta maline stvorena u SAD. U Srbiju je unet 1994. godine.
Počinje da zri početkom treće dekade juna, nedelju dana posle Vilameta.
Plod je krupan (4,5 grama) i ujednačen je tokom cele berbe. Plodovi su čvrsti, zarubljeno-kupasti, jarko crvene boje i privlačnog izgleda.
Zbog dugih rodnih grančica ova sorta zahteva dodatne naslone.
Dobro podnosi manipulaciju i transport.
Dobro podnosi smrzavanje.
Ima perspektivu u gajenju u Srbiji.
- VILAMET (WILLAMETTE). Sorta maline stvorena u SAD.
Za sada je privredno najznačajnija sorta maline u Srbiji.
Počinje da zri krajem prve dekade juna, a završava polovinom jula.
Period zrenja traje oko 30 dana.
Plod je srednje krupan, zaobljenokupast, tamnocrvene boje, čvrst i slatkonakiseo.
Lako se bere i dobro podnosi transport.
TEHNOLOGIJA ZASNIVANJA MALINJAKA:
Malina je biljka sa plitkim korenovim sistemom i gustim sklopom (visokom produktivnošću). To su razlozi zbog kojih malina zahteva, radi podizanja zasada i u periodu eksploatacije, kvalitetnu obradu zemljišta.
Pre oranja rasturiti 35-50 tona/ha zgorelog stajnjaka i 500 kg NPK đubriva (8:4:24; 15:15:15; 10:12:26 + 3% Mg).
Oranje obaviti na dubini od 30-35 cm.
Za podizanje zasada koristiti samo kvalitetan sadni materijal proizveden pod kontrolom stručnjaka.
Sadnju obaviti u redove razmaka 2,5 metara, a u redu biljka od biljke 25 cm za sortu Vilamet (16.000 sadnica po hektaru).
Sadnju obaviti u redove razmaka 3,0 metara, a u redu biljka od biljke 25 cm za sortu Miker (13.300 sadnica po hektaru).
Najbolje je sadnju obaviti u jesen što ranije. sadnja se može obaviti i u toku zime (ako dozvoljavaju vremenske prilike) ili tokom proljeća (do kraja marta).
Koren sadnica mora biti sačuvan od mraza, oštećenja, isušivanja i lomljenja.
Ako se sadnja obavlja u proleće poželjno je da se donji deo sadnice potopi u smešu sveže goveđe balege, ilovače i vode u odnosu (1:2:1). Ova mera nije potrebna u jesenjoj sadnji.
Odabiranje izdanaka vrši se u proleće pred kretanje vegetacije.Po dužnom metru špalira se ostavlja 5-6 srednje bujnih jednogodišnjih izdanaka. Svi ostali se odstranjuju.
Vezivanje uz žicu radi bolje stabilnosti. Prekraćivanje odabranih izdanaka se vrši na visini od 160-170 cm.
Dvogodišnji izdanci koji su doneli rod se odstranjuju odmah posle berbe.