Javor
Kod javora su karakteristični njegovi listovi raznih oblika, koji su privlačni svojim jarkim bojama u letnjem periodu, a naročito su izražajni u jesen. Sve male - niske vrste javora podnose vlažno, humusno zemljište i zasenjeno mesto s ujednačenom temperaturom.
Rod Acer je vrlo bogat. Obuhvata oko 200 vrsta, a da o mnogobrojnim sortama i ne govorimo. Kod javora su karakteristični njegovi listovi raznih oblika, koji su privlačni svojim jarkim bojama u letnjem periodu, a naročito izražajni u jesen. Neke vrste javora sadrže u svojim sokovima šećer. To se odnosi na one koji potiču iz Kanade, a u svakodnevnoj ishrani u obliku priloga se koristi javorov sok. Posebno je dekorativan oblik javora Acer palmatum sa sortom Atropurpureum”. Nežni mladari ovog stabalca imaju petodelne listove, koji sa kasnim jesenjim mrazovima otpadaju sa stabla. Leti je crvena boja nešto svetlija, a u jesen je intenzivnije crvena. Stabalce naraste jednako u visinu kao i u širinu. Vrlo je efektno, ako u pozadini raste zimzeleno drveće, ali je takođe dekorativan ispred svetlog zida neke zgrade.
Još sporije nego Acer palmatum Atropurpureum raste Acer palmatum “Dissectum”. Ovo je patuljasto stabalce koje raste više u širinu, vrlo je pogodno za sadnju na kamenjare ili u male vrtove. Zbog jedinstvenog izgleda i duboko izrezanih listova, i šarenog lišća često se upotrebljava za dekoraciju. Takođe, možemo spomenuti i Acer palmatum “Aureum”, čiji su nežni listovi vrlo osjetljivi na jarkom suncu i oštrim vetrovima. Zato se mora saditi na zaštićenom mestu koje je, osim toga, i lagano zasenjeno. Sve male - niske vrste javora podnose vlažno, humusno zemljište i zasenjeno mesto s ujednačenom temperaturom. U takvim okolnostima lišće Acerpalmatuma “Atropurpureum” je nešto manje intenzivne crvene boje. Opisane vrste patuljastog javora ne podnose rezanje. Samo se ponegde mogu izrezati ogolele ili ukrštene grane. Razmnožava se u pravilu okuliranjem ili položenicama.
Vlasnici omanjih vrtova često traže takve vrste drveća koje neće za kratko vreme prerasti granice njihovih vrtova. Zato uglavnom sade nežne vrste u nadi da će ostati niskog rasta. Ali, posle desetak godina ustanoviće na svoje zaprepaštenje da je iz nežne biljke narastao veliki tiran koji potiskuje sve živo oko sebe, tako da ni trava ne može uspevati. U ovu grupu neugodnih iznenađenja ne smemo uvrstiti Acer negundo sa šarenim oblikom “Variegatum” i “Aureomarginatum”, koje preporučujemo za sadnju u naše vrtove. Zeleni oblici Acer negundo nisu toliko dekorativni i nešto su snažnijeg rasta. Oni, međutim, imaju tu prednost da su robustniji i uspevaju i na nešto nepovoljnijim i slabo osvijetljenim mestima. Acer negundo “Variegatum” ima listove zelene boje sa žutim pegama. Sunčani zraci ne deluju na obojenost listova. Svojom jarkom bojom ova vrsta znatno oživljuje paletu boja u vrtovima čimee se postižu vrlo efektni kontrasti. U bezlisnom stanju ovi javori deluju takođe vrlo dekorativno sa zelenom bojom kore mladih grančica.
Najlepši oblik Acer negundo je “Aureomarginatum”. Već po samom imenu zaključujemo da
se radi o lišću sa zlatnožutim ivicama. Mladi porasti su svetlozeleni, te stvaraju vrlo lep kontrast peto do sedmodelnim listovima prema tamnijim formama, zidovima zgrada ili crvenoj jesenjoj boji drugog drveća. Acer negundo i njegove obe naprijed navedene sorte robustnog su rasta, otporne na zimu, podnose direktno osunčavnje, a mogu uspevati i u laganoj senci. Prema vrsti i kvalitetu zemljišta nemaju nikakvih zahteva. Ako kod šarenolisnih oblika izbiju zelene bočne grančice, moraju se odrezati, jer bi u protivnom prerasli osnovno šareno lišće. Razmnožava se okuliranjem na podlogu sa zelenim lišćem.
Kod javora su karakteristični njegovi listovi raznih oblika, koji su privlačni svojim jarkim bojama u letnjem periodu, a naročito su izražajni u jesen. Sve male - niske vrste javora podnose vlažno, humusno zemljište i zasenjeno mesto s ujednačenom temperaturom.
Rod Acer je vrlo bogat. Obuhvata oko 200 vrsta, a da o mnogobrojnim sortama i ne govorimo. Kod javora su karakteristični njegovi listovi raznih oblika, koji su privlačni svojim jarkim bojama u letnjem periodu, a naročito izražajni u jesen. Neke vrste javora sadrže u svojim sokovima šećer. To se odnosi na one koji potiču iz Kanade, a u svakodnevnoj ishrani u obliku priloga se koristi javorov sok. Posebno je dekorativan oblik javora Acer palmatum sa sortom Atropurpureum”. Nežni mladari ovog stabalca imaju petodelne listove, koji sa kasnim jesenjim mrazovima otpadaju sa stabla. Leti je crvena boja nešto svetlija, a u jesen je intenzivnije crvena. Stabalce naraste jednako u visinu kao i u širinu. Vrlo je efektno, ako u pozadini raste zimzeleno drveće, ali je takođe dekorativan ispred svetlog zida neke zgrade.
Još sporije nego Acer palmatum Atropurpureum raste Acer palmatum “Dissectum”. Ovo je patuljasto stabalce koje raste više u širinu, vrlo je pogodno za sadnju na kamenjare ili u male vrtove. Zbog jedinstvenog izgleda i duboko izrezanih listova, i šarenog lišća često se upotrebljava za dekoraciju. Takođe, možemo spomenuti i Acer palmatum “Aureum”, čiji su nežni listovi vrlo osjetljivi na jarkom suncu i oštrim vetrovima. Zato se mora saditi na zaštićenom mestu koje je, osim toga, i lagano zasenjeno. Sve male - niske vrste javora podnose vlažno, humusno zemljište i zasenjeno mesto s ujednačenom temperaturom. U takvim okolnostima lišće Acerpalmatuma “Atropurpureum” je nešto manje intenzivne crvene boje. Opisane vrste patuljastog javora ne podnose rezanje. Samo se ponegde mogu izrezati ogolele ili ukrštene grane. Razmnožava se u pravilu okuliranjem ili položenicama.
Vlasnici omanjih vrtova često traže takve vrste drveća koje neće za kratko vreme prerasti granice njihovih vrtova. Zato uglavnom sade nežne vrste u nadi da će ostati niskog rasta. Ali, posle desetak godina ustanoviće na svoje zaprepaštenje da je iz nežne biljke narastao veliki tiran koji potiskuje sve živo oko sebe, tako da ni trava ne može uspevati. U ovu grupu neugodnih iznenađenja ne smemo uvrstiti Acer negundo sa šarenim oblikom “Variegatum” i “Aureomarginatum”, koje preporučujemo za sadnju u naše vrtove. Zeleni oblici Acer negundo nisu toliko dekorativni i nešto su snažnijeg rasta. Oni, međutim, imaju tu prednost da su robustniji i uspevaju i na nešto nepovoljnijim i slabo osvijetljenim mestima. Acer negundo “Variegatum” ima listove zelene boje sa žutim pegama. Sunčani zraci ne deluju na obojenost listova. Svojom jarkom bojom ova vrsta znatno oživljuje paletu boja u vrtovima čimee se postižu vrlo efektni kontrasti. U bezlisnom stanju ovi javori deluju takođe vrlo dekorativno sa zelenom bojom kore mladih grančica.
Najlepši oblik Acer negundo je “Aureomarginatum”. Već po samom imenu zaključujemo da
se radi o lišću sa zlatnožutim ivicama. Mladi porasti su svetlozeleni, te stvaraju vrlo lep kontrast peto do sedmodelnim listovima prema tamnijim formama, zidovima zgrada ili crvenoj jesenjoj boji drugog drveća. Acer negundo i njegove obe naprijed navedene sorte robustnog su rasta, otporne na zimu, podnose direktno osunčavnje, a mogu uspevati i u laganoj senci. Prema vrsti i kvalitetu zemljišta nemaju nikakvih zahteva. Ako kod šarenolisnih oblika izbiju zelene bočne grančice, moraju se odrezati, jer bi u protivnom prerasli osnovno šareno lišće. Razmnožava se okuliranjem na podlogu sa zelenim lišćem.