Rasadnik Nacionalnog parka Tara

Evo jedne slicice za pocetak kad se malo bolje uvezbam bice ih jos .....

Uvod


Na području opštine Bajina Bašta nalazi se Nacionalni park '' Tara '' , koji je poznat po lepoti i bogastvu flore i faune. Njega karakteriše prelepa netaknuta priroda, veliki broj zaštićenih i retkih vrsta, kako biljnih tako i živitinjskih.



Zbog bogastva koje poseduje planina Tare, Nacionalni Park ima za zadatak očuvanje njene prirode. Pored ove on se bavi i drugim delatnostima, jedna od njih je i rasadnička proizvodnja. U okviru Nacionalnog parka postoji rasadnik, koji je nastao prvenstveno iz potrebe sadnica za pošumljavanje. Rasadnik se nalazi na dve lokacije, u Bajinoj Bašti i na Tari. Rasadnik u Bajinoj Bašti ima povšinu od 1 ha i nalazi se na nadmorskoj visini od 250 m, rasadnik na Tari ima površinu od 6 ha i nalazi se na 1000 m nadmorske visine.
Delatnost rasadnika



Rasadnik u Bajinoj Bašti se bavi proizvodnjom sadnica četinara (smrča, jela, beli bor, omorika ) za pošumljavanje i proizvodnjom dekorativnih vrsta ( iz reznica).




Rasadni na Tari se proizvodnjom sadnica četinara (smrča, jela, beli bor, omorika ) za pošumljavanje i plantažnim gajenjem lekovitog bilja.
Biljne vrste koje se proizvode u ovom rasadniku su :

ČETINARI : -Abies alba
-Picea abies
-Picea omorica
-Picea pungens
-Pinus silvestris
-Chameciperis lawsoniana sa varietetima columnaris, alumi, alumigold, ellwodii, fletcheri, golden wonder, stewarthii, columnaris glauca, globosa .
-Chameciperis pisifera var. squerosa
- Thuja occidentalis var. columna, brabant, smaragd, danica, sunkist , holmstrup, alba, golden globe,teddy .
-Thuja gigantea
-Thuja orientalis var. aurea
-Juniperus communis
-Juniperus virginiana var. sky rocket
-Juniperus horizontalis
-Juniperus horizontalis var. heba
-Juniperus squamata var. blue carpet, blue star
-Taxus baccata
-Larix decidua

LIŠĆARI : -Betula alba
-Tilia parvifolia
-Acer platanoides
-Quercus rubra
-Sorbus aucuparia
-Salix matsudana var. tortuosa
-Ligustrum sp.
-Buxus semprevirens
-Jasminum sp.
-Mahonia sp.
-Evonimus sp.




SEME : Jela, Smrča, Beli bor, Omorika, Pačempres


LEKOVITO BILJE : Hypericum perforatum ( Kantarion), Origanum vulgare(Vranilova trava), Achilea millefolium ( Hajdučka trava), Bokvica (Plantago sp.), Heljda, Angelika, Valeriana.





Klimatski uslovi



Klima ovog područja je umereno-kontinentalna sa dosta padavina tokom godine. Kao što je već navedeno rasadnik se nalazi na dve lokacije koje se nalaze na različitim nadmorskim visinama, pa samim tim postoje i neke razlike u klimi. Za rasadnik na Tari koji se nalazi na oko 1000 m nadmorske visine moramo napomenuti da on ima umereno-kontinentalnu klimu sa elementima planinske klime. Karakteristike ove klime su oštrije tj. hladne zime sa snežnim padavinama, temperature su niže bez obzira na godišnje doba poredeći ih sa temperaturama u Bajinoj Bašti. Najvažnija karakteristika ove klime sa aspekta rasadničke proizvodnje je pojava ranih (jesenjih ) i kasnih (prolećnih ) mrazeva. Biljke koje se gaje u ovom rasadniku nemaju nekih posebnih zahteva u pogledu temperature, vlage, svetlosti . . . jer je ovo područje njihovo prirodno stanište. One u slobodnoj prirodi rastu u sličnim ili istim klimatskim uslovima, tako da generalno gledano njima ova klima apsolutno odgovara.


Zemljište


Zemljište zajedno sa klimom spada u jedan od najbitnijih činioca svake biljne proizvodnje. Kao što smo napred napomenuli, prednost ovog rasadnika je te što se nalazi u prirodnom okruženju biljaka koje proizvodi, tako da nema nekih posebnih zahteva u pogledu zemljišta. Za zemljište ovog područja možemo reći da je bogato humusno i duboko zemljište.


Objekti za proizvodnju


Rasadnik u Bajinoj Bašti poseduje plastenik srednjeg raspona, čije su dimenzije sledeće : širina 4.5 m , visina 2 m , dužina 12 m . Pokriven je polietilenskom folijom , na čeonim stranama nalaze se vrata . U plasteniku postoje dve leje (levo i desno ), po sredini se prostire staza . Pravac pružanja leji je sever-jug . Sistem za navodnjavanje plastenika je mist linija, koja stvara efekte veštačke kiše. Ovaj plastenik se koristi kao množara, u njemu se nalaze biljke kod kojih je primenjen vegetativni način razmnožavanja .





Rasadnik na Tari poseduje sušaru za lekovito bilje . To je montažna sušara , kapaciteta 1000 kg šljive . Pored osnovne namene sušenja lekovitog bilja ona je predviđena da bude i trušnica koja je naravno registrovana. Sušnica je napravljena ove godine i u mnogome je unapredila procese prizvodnje. Kao što znamo ovde se plantažno gaji lekovito bilje tako da je potereba za ovom sušnicom bila velika. Prethodnih godina lekovito bilje je nošeno na sušenje u sušnice u okolini što je u mnogome oduzimalo vremena a i novac.





Razmnožavanje


Postoje dva načina razmnožavanja vegetativno i generativno. Oba ova načina se primenjuju u ovom rasadniku. S tim što moramo napomenuti, kada govorimo o četinarskim i lišćarskim vrstama, da se u rasadniku u Bajinoj Bašti vrši vegetativno i generativno razmnožavanje, dok se u rasadniku na Tari vrši samo generativno razmnožavanje razlog je klimatski uslovi koji tu vladaju nisu baš najpogodniji za vegetativno razmnožavanje.




Proizvodnja četinara i lišćara


GENERATIVNO - Nacionalni park ima svoje registrovane semenske objekte sa kojih se vrši skupljanje šišarica. Šišarke se beru po zakonu propisanim regulativama. U registrovane semenske objekte svake godine dolazi kontroler, sa Šumarskog fakulteta , koji vrši kontrolu zdravstvenog stanja semena i uroda.
Zrenjem šišarice vrši se berba, koja se odvija u prisustvu šumarskog inspektora koji pravi zapisnik o branju. Zatim se šišarice truše u trušnicama. Dobijeno seme se šalje na na analizu Institutu za šumarstvo i dobija se deklaracija semena ( klijavost,čistoća . . . ). Prijavom u ministarstvo ovo seme se seje u rasadnicima. Setva semena se vrši u proleće i jesen.

Postupci setve su sledeći: seme potopimo u mlaku vodu 24h da stoji, zatim ga ocedimo i stavljamo benomil (protiv truleži semena ). Setvu vršimo u Duneman leje ali pre setve se obavljaju pripreme zemljišta. Vrši se mešanje crnice, šumske zemlje (bukove šume),pregoreli stajnjak,glistenjak i tinja (zemlja pored Drine ). U ovako pripremljeno zemljište se vrši setva. Setva se vrši na gredice, razmak do 10 cm. Zaštitu ponika od poleganja i truleži vršimo benomilom. Leje se pokrivaju lestvama od trske. Sadnice u Duneman lejama ostaju 3 god. za to vreme vršimo mere nege plevljenje,zalivanje,zaštita u slučaju bolesti. Tokom zime lestve se skidaju i sadnice se pokrivaju slamom to je najbolja zaštita od mraza, prema iskustvima ovog rasadnika. Posle 3 god ove sadnice idu ili direktno na pošumljavanje kao 3+0 ili na pikiranje 3+1.

Prema zapažanjima iz rasadnika setvu semena Jele vršimo odmah nakon sakupljana šišarica (oktobar ) tada ima najbolju klijavost. Setva ostalih četinara se obavlja u proleće, seme se do setve čuva u hladnjači.





VEGETATIVNO- Ovo razmnožavanje se odvija zahvaljujući regenerativnoj sposobnosti biljaka. Postoje matična stabla biljaka sa kojih se uzimaju reznice. Uzumanje reznica se vrši na proleće i na jesen, to su zrele reznice sa ''stopom''. Reznice se tretiraju hormonima za ožiljavanje a zatim se stavljaju u supstrat koji se nalazi u kotejnerima od stiropora.Supstrat koji se koristi je perlit ili perlit sa tresetom (tuje, kleke ...). Pačempresi stoje u njima 1 god , a kleka do 6 meseci. Ožiljene reznice se vade i sade u kotejnerske kese s tim što se vrste ogradarki pačempres, tuje . . . sade direktno u parcelu. Uzete reznice se nalaze u plasteniku i ostaju tamo sve dok se proces ožiljavanja ne završi i dođu na red za presađivanje. Reznice ligustruma se jedine ožiljavaju napolju ( proleće-jesen ).




Sadnice prozvedene iz semena se uglavnom koriste za pošumljavanje goleti u Nacionalnom parku, a iz godine u godinu sve više i za privatne posede kao i za prodaju. Vrste koje prozvode iz semena su uglavnom četinari. Ukrasno drveće i žbunje razmnožava se vegetativnim putem. Uglavno se koristi za ozelenjavanje okućnica kao i urbanih sredina (parkovi,ulice,trgovi . . .). Ovaj način razmnožavanja je mnogo efikasniji i brži, manje nam treba vremena da bi proizveli sadnice koje su spremne za prodaju.







Proizvodnja lekovitog bilja



Pod stručnim nadzorom , predstavnika instituta dr. Josif Pančić iz Beograda, u rasadniku na Tari se već 5-6 god gaji ogledno i plantažno lekovito bilje. Površina na kojoj se odvija proizvodnja je oko 3 ha. Na ovoj površini se gaje vrste koje koje se i same nalaze sa prirodnim staništem na Tari. Biljke koje se gaje su: Kantarion, Vranilova trava, Hajdučka trava, Bokvica, Heljda, Angelika, Valerijana. U ovom rasadniku postoji kolekcija sa uredno obeleženim nazivima biljaka i stazama kroz kolekciju. Pored navedenih biljaka koje se plantažno gaje u kolekciji se nalaze i Selen, Timijan, Žalfija, Kamilica, Oman, Izop, Iris, Nana, Rtanjski čaj, Različak, Runolist, Lavanda i vrste začinskog bilja.






Tokom ovih godina koliko se gaji lekovito bilje u ovom rasadniku, vršeni su ogledi prozvodnje zaštićenih vrsta Lincure i Arnike ( Brđanke ). Sadnice Lincure se proizvode iz semena i to na otvorenim lejama, teoretski takav način proizvodnje nije bio poznat. Danas se u rasadniku nalaze sadnice Lincure starosti od 1 do 5 godina. Petogodišnje su već donele cvet a samim tim i mogućnost sakupljanja sopstvenog semena. Pošto je Lincura na ovim prostorima skoro iskorenjena, raznim projektima i interesovanjima Zavoda za zaštitu prirode, radi se na tome da se sadnice prenesu na prirodna staništa. Što se tiče Arnike u dosadašnjim istraživanjima otkrili su novi način vegetativnog razmnožavanja, koji drže u tajnosti. Postoje dve vrste Arnike koje se ovde gaje Arnica montana i Arnica shamisonis.

Plantažno gajenje lekovitog bilja se odvija putem generativnog razmnožavanja tj proizvodnja iz semena. Seme za proizvodnju rasada uzima se sa postojećih parcela koje se namenski gaje za to. Seme se seje u leje koje se nalaze na otvorenom, stavlja se mreža za zasenu . Nakon setve vršimo osnovne mere nege zalivanje, plevljenje . . . U jesen dobijeni rasad presađuje se na stalne površine. Nakon presađivanja vršimo sledeće mere nege međuredno freziranje, okopavanje, đubrenje samo stajsko đubrivo i glistenjak bez upotrebe hemije.

Vreme žetva tj berba lekovitog bilja je avgust –septembar, zavisno od vrste lekovitog bilja. Berba se obavlja ručno, nakon toga bilje se nosi u sušaru. Tehnologija sušenja bilja, trajanje i način, razlikuju se od vrste do vrste. Nakon sušenja bilje se pakuje u papirne kese i šalje se institutu dr. Josif Pančić iz Beograda.

Lekovito bilje ima više namena u ovom rasadniku. Pored primarne namene, za čajeve, ono se koristi i za aranžmane kako suve tako i sveže. Lepota cvetova može se upoređivati sa dekorativnim vrstama, posebno moram izdvojiti lepotu cveta Ehinacee i Vranilove trave.





Aranžmani se uglavnom prave od lekovitog bilja tako da mogu imati dvostruku ulogu, dekorativnu a kada se osuše mogu se koristiti kao bilje za čaj. Za sada ovi aranžmani se prave samo za potrebe preduzeća ali je u planu za budućnost pravljenje aranžmana i za prodaju.



Budući ciljevi


• Dalji razvoj rasadničke proizvodnje listopadnih i četinarskih vrsta, sa posebnim akcentom na dekorativnim vrstama. Sve u cilju da ovaj rasadnik zadovolji i potrebe ozelenjavanja dvorišta i javnih površina.
• Povećavanje površina pod lekovitim biljem.
• Saradnja sa kooperantima koji bi proizvodili lekovito bilje uz nadzor stručnih lica a Nacionalni Park bi otkupljivao bilje.

Ovo su samo neki od planova rada rasadnika. Moram napomenuti da postoji veliki entuzijazam radnika na čelu sa šeficom za unapređenje ove proizvodnje. Pored gore navedenih planova postoji još ideja i planova za unapređenje proizvodnje, a što je najvažnije postoji dobra volja. Gospođa Branka, šefica ovog rasadnika, nas je pozvala kako studente tako i profesore da dođemo i posetimo ih.

Kao zaključak bih još dodala da je ovo jedna ekonomična i specifična proizvodnja. Njena ekonomičnost i specifičnost se ogleda u tome što se proizvode biljne vrste kojima je ovo područje inače prirodno stanište tako da nemaju neke posebne zahteve u pogledu klimatskih uslova. Proizvodnja lekovito bilja je tek u ekspanziji tako da možemo zaključiti da se ovaj rasadnik u mnogome razlikuje od ostalih.

Ovo gore je moj seminarski rad koga zanima nek procita a moze slobodno i pita . . . ako vas interesuje nesto u vezi ove teme. A sad jos malo slicica iz rasadnika.



Ovo je susara na Tari

Fin prilog o Tari, gdje sam ja inace sluzio vojsku u hotelu "Omorika" i "Beli bor".

Hvala na komplimenu. Pozdrav za administratora nadam se da ti je moj kraj u lepom secanju. Imam jos slicica ali nemam vremena . . . evo jos jedne Echinacea . . . a bice ih jos . . .

Koleeeeeeee.....
Dali bi mogao da mi posaljes taj tvoj seminarski rad na mail adresu? I naravno neke fotke....ako imas ? Bila bih ti veoma zahvalna!

Bili smo letos na Tari i zao sto nismo znali za rasadnik i susaru,obavezno bi posetili. Obisli skoro selu pesaka-odusevljena sam