Humus-glistenjak

to je najbolje đubrivo na svetu jer je jedino đubrivo koje može da oplemeni zemljište.Humus-glistenjak proizvode kalifornijske gliste kao svoj otpad.Najbolji je onaj koji nema vlagu i potpuno je suv(radi se o kupcima) on mora da bude i prosejan.Dobar je i onaj koji ima vlagu ali
taj se koristi za sopstvene potrebe i ne mora da bude prosejan.
Humus-glistenjak može da se dodaje na tri načina,kao obično đubrivo i da se zatrpa i obilno polije,da se rastvori i sa tim da se zaliva,ili prehranom preko lista.Najbolje ga je dodati kod sadnje a može i kasnije.
Sa njim mogu da se tretiraju sve biljke.
Ako bude interesovanja mogu da kažem još koju reč.

A sta ako su u humusu gliste, dali treba preliti vrelom vodom ?

Nebi trebalo da su gliste unutra a u svakom slucaju gliste nisu stetne- dapace-tako da ih se slobodno moze ostaviti u vrtu dok u saksijama nije bas ugodno tj drzat ih u kuci.
Bar ja ovako razmisljam.

Ako su gliste unutra ne dozvolite im vlagu tj.osušite ih dobro i više neće biti glista.Ali šta ako ima glista za sobnno cveće je lako,pa kome smetaju
gliste.Ako se humus-glistenjak koristi na otvoreno to je onda problem.
Skupljaju se krtice koje su glistama najveći neprijatelji a je već problem.
Zato je najbolje rastvoriti humus-glistenjak.Rastvori 100gr. humusa u 1l
vode ili odnos koji ti treba ostavi preko noći i ujutro zali.

Pa dobro jel se moze prosijati a neko sito?

Humus-glistenjak se obavezno seje kroz odgovarajuće sito.
Nije mi jasno zašto poznavaoci biljaka vrlo malo ili gotovo ni malo ne koriste humus-glistenjak kad je on veoma dobar,a može se koristiti za cveće,voće,povrće pa čak i tamo gde se seju kukuruz i pšenica.
Naročito je dobar za biljke koje su zaostale u razvoju.
Da se odstrane gliste potrebno je osušiti humus-glistenjsk tako da ima vlagu 0%, a zatim se se proseje kroz odgovarajuće sito

Ja sam ga konkretno susretala evo skoro svaki dan u samoposluzi ali kao prvo bilo mi je tesko nositi ga a kao drugo malo mi je bio skup.
Al imam ga u planu!

Ako je pravi humus-glistenjak bez vlage onda i nije skup jer cena kao 1kg. naprimer kan-a ili npk đubriva ili supstrala i nije velika ako možete za iste pare da kupite humus-glistenjak koji je daleko bolji a jedini može da oplodi zemljište.U Hrvatskoj su najdalje otišli sa tim jer su osnovali Udruge koje vode računa o kupcima i proizvođačima,ja lično nebih se dvoumio ni jednog časa da kupim humus-glistenjak koji je proizveden u
ovoj državi.

Nisam dobro shvatila- jel ti kazes da je cjena 1 kg glisnjaka = 1 kg kana i da je to povoljno?
Nije to povoljno jer je kan koncentriran i 1 kg kana ja mogu pognojiti pola grada ali 1kg glisnjaka je dovoljan za 10 tak saksija cvjeca.

Za jednu jabuku normalne rodnosti potrebno je samo 300 gr.humusa- glistenjaka, radi se o humusu-glistenjaku koji nema vlage,ili 20 saksija sa cvećem.
Humus-glistenjak je produkt koji proizvode kalifornijske gliste,a humus ja ga zovem treset dobija se u šumi, može iz komposta ali to nije to, on služi samo da reguliše zemljište duže zadrži vodu kod zalivanja.
Prema tome dobro si ti shvatila 1kg humusa-glistenjaka=1kg.kan-a.
Naravno stvarne cene zavise i o drugim faktorima

Srbomil ... ova tema nam je trebala na forumu !!! Svaka cast ...

Koliko je 1kg humusa glistenjaka u evrima ?
A koliko kosta ako uzimamo na vece kolicine ...

Ja već godinama koristim glistenjak (glistal) za svoje cvijeće i moram priznati da je jako dobar , ali ne sadim cvijeće u njega samog već ga mješam sa kupovnom zemljom jer je sam za sebe prejak za biljke.

Kod nas i nije tako skup 30 l Glistala je od 40 do 50 kn (10 - 12,5 KM) , ovisno kolika se količina kupuje.

Ja prodajem oko 5 evra džak(oko 35-40 kg.).Lakše je govotiti u evrima.
Posađena biljka U humusu-glistenjaku ne može da "pregori" pa je idealan
np. za cveće.Njega treba mešati sa tresetom dovoljno ga je dodati oko 10% a ostatak treseta.
To znači i da nije skup?

Ova tvoja cjena mi se cini super povoljna (ma vid me koja sam ja cicija )

Zemlju opcenito oznacavaju litrima,kg,...pa se tesko snaci u svemu tome

Srbomil , nisi skup uopste... dovoljno dajes za tu cijenu !!!
Naravno , dopada mi se i tvoj profesionalni odnos prema poslu kojim se bavis ...

Da obično se humus-glistenjak prodaje na litre kada je potpuno bez vlage
Ja sam imao 0,7l po ceni od 0,25 evra po komadu i taj je bio bez vlage.

Kako mislite suv humus-glistenjak, pa to je ravno pepelu, a najveci problem kod cuvanju humusa i jeste odrzavaje njegove vlaznosti i prozracnosti ?
Osnovna provera humusa glistenjaka je li dovoljno vlazan je da se uzme u saku, i stisne sto jace, u koliko se iz njega ne cedi voda, a po otvaranju sake ono sto ostane treba se iz grudve pretvoriti u hrpicu humusa skoro samo od sebe, e tada je humus zdrav i valjan.
Jos neshto, onaj pakovan u hermeticki zatvorene najlon kese je ravan djubretu (u pravom smislu te reci), obavezno je da humus bude u prozracnim kesama ilidzakovima, uz povremeno mesanje i kvasenje.
Sve ostalo mi se cini trgovackom ili distrubuterskom forom, kako bi sa mesta proizvodnje mogli vise da izvuku.

-

Humus-glistenjak se prodaje suv naravno i prosejan.Te priče o vlažnosti i provetravanju važe za đubrivo kojima se hrane gliste.Pakovanje može da se vrši i plastiku.
Grumen zemlje bi trebao da bude ispravan ali nije prosejan pa se pod uticajem vlage stvrdnuo a nije posle toga sejan.

Humus se ni vlazan, a ni suv ne moze zgrudvati, a da se pri najmanjem dodiru ne ospe u sitne komadice, jedino ukoliko gliste nisu dobro (sasvim) razorile neku grudvu stajnjaka.
Zemlju (supstrat) koji sam kupovao u radnjama, se pomesan sa zemljom iz obliznje sume, posle dve-tri nedelje u saksiji pretvori u "beton", dok se naj obicnija ilovaca pomesana sa humusom vrmenom sve vise i vise usitnjava (poshto je zalivam njegovim rastvorom u vodi).
Imam jos neke kolicine glistenjaka koji smo sami proizvodili, i vec godinama na kisi, vetru, ali u hladovini pod sljivama se nije zgrudvao, jeste da je lisce kompriva i korov koja raste na njemu velicine slonovskog uveta, a stabljika skoro kao u kukuruza, ali sta da se radi

Nadam se da cu ove godine ponovo poceti spripremama za proizvodnju.

BTW
ostajem pri tome da glistenjak mora biti vlazan, te da se nesme osusiti, sto je i najveci problem u njegovom cuvanju, a i transportu.

pravi humus-glistenjak ako se ne proseje mora da se stvrdne što i njije neka loša osobina,metutim,kad se proseje suv onda toga nema.Prodaje se suv jer je teško odrediti vlagu, ako je vlašan i sa koliko posto vlage treba da bude......?

Pozdravio bih sve ljubitelje prirode i sve učesnike ovog foruma , Srbomila kao proizvodjača ove dragocene materije skojim bi drage volje razmenio praktična iskustva u ishrani „malih crvenih“.
Tema humus-glistenjaka privlači mi pažnju dugi niz godina i uglavnom se svodila na prikupljanje podataka. Ono što je zanimljivo da i ako je humus-glistenjaka zasada jedino prirodno djubrivo u čijoj pripremi sem gliste učestvuje i 38 za sada poznatih različitih sojeva bakterija o njemu se malo ili gotovo ništa nezna. Ozbiljnih naučnih analiza nema i praksa je u ovom slučaju ispred nauke. Ono što raduje iz dana u dan sve više se otkrivaju mogućnosti njegove primene u zemljama koje su na vreme svatile kuda vodi začarani krug primene raznoraznih hemiskih sredstava . O uticaju hemije možda nekom drugom prilikom ovde bih ipak dao prednost njegovom veličanstvu HUMUS-u .
Organski otpaci koji prodju kroz organizam gliste bivaju razloženi na one elemente koje biljka može lako da usisava i asimiluje.
Analize su pokazale bogastvo minerala / pogonskih svećica/ koje on sadži. Medjutim ključni podatak koji je sadržala jedna od studija je sadržaj bakterija od 2 X 10 na 16 gram- kolonija !!!
I ovaj podatak bi trebalo prezentovati raznim Dr,Mr za poljoprivredu kada preporučuju razna mineralna djubriva koji imaju običaj da kažu „ pa nije glistenjak svemoguć „ JA kažem „ jedino moguć“.
Ono što će ubuduće opredeliti upotreba HUMUSA je činjenica da se stalno smanjuje sloj prirodnog HUMUSA pogotovo u ovim krajevima !!!
Šta to znači mnogi od vas znaju pogotovo ljubitelja prirode te o tome nekom drugom prilikom.
SAD ,Japan , Rusija, Italija , Španija učinili su dosta na edukaciji , to nije slučaj kod nas a zašto pitam se JA ???

Pozdrav !!!

Dobro nam došao Vojine i vidim da ćemo od druženja s tobom što šta naučiti.

I to me raduje.

Hvala na ukazanoj dobrodošlici slacko nadam se da i ti imaš šta da dodaš . Tema zaslužuje ipak više pažnje . Svaki uzgajivač cveća ,voća , povrća , ... morao bi se upoznati sa ovom temom bez obzira da li se time bavi iz hobija ili profesionalno.
Značaj lumbrikulture i HUMUSA izlazi iz okvira poljoprivrede ako to mogu reći on dobija na značaju i primeni i u niz drugih oblasti a mogućnosti njegove primene i dalje se samo naziru i jednostano u kompletnom EKO – SISTEMU on nemože da se preskoči.
Najviše žara su imali Italijani . Strasni ribolovci brzo su uočili njen značaj i mnogo učinili na njenom razgranavanju ali i sami su priznali da nije postojala nacionalna strategija i da su radili svako za sebe što je praksa i kod nas.Jedino su Španci izgradili nacionalnu strategiju i uspeli da reše probleme uklanjanja djubreta iz gradova ,kanalizacionog mulja i otpada velikih proizvodjača stoke kao i svakog drugog organskog otpada. Gde li ovo naše završava sam bog zna.
U pogledu brzine to je za sada najbrži poznat preradjivač organskog otpada . Nego nema srbomila da se javi.
Pozdrav !!!
EKSPERIMENTALNE POTVRDE :
www.mibor.rs/arhiva/pdf/ekoist04/ekoist04_e4_05.pdf

Zbog ovog zastoja izvinjavam se napali su me virusi.
Nažalost kod nas je svest o korišćenju humusa-glistenjaka na niskom nivo.
Gotovo je sam proizvođač i od njegove umešnosti zavisi da li će da se bavi ovim poslom.Ako pritom nema potrebe da korsti humus za svoje potrebe,onda je prodaja mnogo otežana.
Da ne idemo dalje Hrvatska ima svoja udruženja preko koga ide plasman
a rešavaju i druga pitanja.Hrvatska ima Udruge na nivo opština,a mi ne možemo ni na nivou republike.
Jednom reči mi i ovde kaskamo za svetom.