Gloksinija (sinningia speciosa)

Gloksinija je jedna jako lijepa cvjetajuca biljka,uz malo njege trajat ce godinama.Razmnozava se gomoljima,sjemenom i lisnom reznicom.
Gomolje je najbolje drzati 3-4 godine i zamjeniti novim,jer biljke gube snagu i manje cvjetaju..
Zaljevati ih treba obilnije i paziti da se nepokvase cvetovi jer dolazi do truljenja.Tokom perioda cvetanja gloksiniju treba prihranjivati..
Nije zahtjevna biljka voli veliku svjetlost ali nikako direktno sunce..

Mena,baš predivna biljka......kakve uslove traži,jel zahtijevna?

Alisa nije zahtjevna slicna je gomoljastim begonijama,i jako mi se svidja tako da sam morala da kupim ove:

Evo kako trenutno izgledaju gloksinije:

Baš su ti lepe jedva čekam da ih vidim u cvetu

Kole vjeruj,i ja jedva cekam da ih vidim u cvatu...Imam cetiri razlicite boje,pa kad procvjetaju slikacu ih...
Jako su lagane za uzgoj,i obraduju nas prelijepim cvjetovima..

Moram i ja probati da ih uzgojim ali tek sledeće godine

Kole ::Moram i ja probati da ih uzgojim ali tek sledeće godine

Zasto sledece godine???Jos su u prodaji gomolji,pogledaj...kod nas ih ima

meno super ti napreduju gloksinije.....

Meno, super su ti gloksinije.

ja ih ove godine prvi put imam. Kolika sam neznalica kad su one u pitanju

jeste cinjenica da sam ja bila ubijedjena da su one bastenske bilke.

Nisam sacuvala kesicu sa delkaracijom, ali mislim da sam kupila

tigraste gloksinije. I ja sam njih drzala u kuci, dosta dugo je bilo hladno i

kisno proljece, dugo im je trebalo da se pojave prvi listovi, i, onda sam ih

iznijela na terasu. Sad su tamo, u jednoj velikoj saksiji, tri male grupe

listova, ja ih tretiram kao i vecinu mojih biljaka na terasi ( do podne su

izlozene suncu, ostali dio dana su u hladu, zalijevam ih po malo svaku

vece... Sta mi savjetujes za dalje... da li da je unosim u kucu ili da

nastavim tako? Da li one mogu uopste da budu vani ?

pozdrav

Mikimile,slobodno ih drzi napolju na terasi kao do sada..
Kod mene su isto gloksinije na terasi zalivanje umjereno a moze cak malo i prihrane..
Kod mene su gloksinije stvorile pupove pa kad otvore cvjetove slikacu.
Mozes i listom da ih ozilis u vodi,ja sam vec jedan listic ubacila u vodu..

Hvala ti Meno,
covjek se stvarno uci dok je ziv. I ja cu slike okaciti malo kasnije,
dok se jos malo razviju, a onda opet (ja se nadam) kad cvijetaju.
Pozdrav

Pozdrav svima,
Meno,to je slika moje saksije sa gloksinijama ( koju sam obecala
postaviti).
Ja sam tebe poslusala, i dalje ih drzim napolju i za sad je sve ok,
Sledeca slika sa gloksinijama bice kad procvijetaju. Nadajmo se...

Mikimile super je,,slobodno je drzi na terasi i kod mene su napolju..Slikacu ih koji dan,vec su krenule sa pupoljcima i imaju bas velike listice...
Ponekad je prihrani djubrivom za cvjetnice i bice sve ok..

Konacno jedna procvjetala

Wow koje boje! Da se covjek zaljubi!

mena stvarno su ..ova ljubicasta posebno ...predivnoo

Bravo Meno,
super su... Moje jos nisu procvjetale... Kad procvjetaju (nadam se)
kacim slike...

Znaci lako se moze razmnoziti listom koji stavimo u vodu sa komadicem drvenog uglja..

Mena ja imam gloksiniju kao na tvom avataru bas je slatka a i tvoje je super

Sad su stale sa cvjetanjem,pa ce polako na zimski odmor...

Gloxinia ili Sinningia
Familija Gesneriaceae

OPIS BILJKE
Krtolasta (gomoljasta), grmolika, zeljasta biljka poreklom iz Brazila, u 19. veku je donešena u Evropu. Ovaj rod je dobio ime 1825. godine po Nemačkom botaničaru i baštovanu Bonskog univerziteta Vilhelmu Sinningu (1794-1874) koji je radio na selekciji i hibridizaciji ovih biljaka. U prirodi se sreće oko 20 vrsta, a kao sobne biljke gaje se 2 vrste Sinningia regina (Gloxinia regina) i Sinningia speciosa (Gloxinia speciosa) i njihovi mnogobrojni hibridi (Sinningia ili Gloxinia hybrida hort.). Prvobitni naziv Gloxinia dat je u čast Francuskog botaničara Bendžamina Pitera Gloxina sa kraja 18. veka i veoma je raširen u odnosu na botanički naziv Sinningia.

Sinningia regina (Gloxinia regina) je zeljasta, grmolika biljka sa kratkim stablom visine do 10 cm. Biljka ima 4-6 pari širokoovalnih do eliptičnih, u osnovi srcastih listova, dugih 15-20 cm, naizmenično raspoređenih na stablu. Listovi su sočni, tamnozelene boje sa srebrnkastom nijansom u predelu nervature, somotasto maljavi i sa crvenkastim naličjem koje je jače izraženo kod mlađih listova. Cvetovi su zvonasti, na dugim cvetnim stapkama (do 20 cm) koje izbijaju iz pazuha listova, tamnoljubičasti, viseći, oko 3-5 cm dugi i oko 5-7 cm u promeru. Cveta u letnjim mesecima, a nakon cvetanja nadzemni deo odumire. Gaji se od početka 20. veka.

Sinninigia speciosa (Gloxinia speciosa) je zeljasta biljka sa dugim, svetlijim sočnim listovima na kratkim grančicama. Manja je biljka u odnosu na S. regina i smatra se najdekorativnijom vrstom iz ovog roda. Listovi su širokoovalni i suženi u osnovi, zelene boje po celoj površini. Cvetovi su ljubičasti ili purpurni, a razne forme ove vrste mogu biti različitog oblika cvetova, uspravni ili viseći, raznih formi latica, kao i boje roza, crveni, bordo, ljubičasti, beli, plavi, purpurni, crveni sa belim krajem... zavisno od sorte. Ova vrsta je najviše gajena i od nje su nastali mnogobrojni hibridi.

Sinningia x hybrida (Gloxinia x hybrida)
Dok ishodne forme gloxinia imaju uglavnom viseće cvetove slične naprstku, savremeni hibridi imaju krupne, vertikalne cvetove na kratkim drškama, trubastog ili zvonastog oblika, jarko crvene, roza, lila, bele, plave, ljubičaste ili dvobojne cvetove. Neke forme imaju zupčaste krajeve latica bele boje, a postoje i hibridi sa duplim cvetovima. Cvetanje je od aprila do septembra, a na jednoj odrasloj biljci može biti i nekoliko desetina cvetova (do 50), a promer cvetova može biti i do 10 cm. Cvetovi su bez mirisa, a postoje i hibridi sa nežnim mirisom. Listovi su sočni, nežni i lako lomljivi, 10-20 cm dugi i 8-15 cm široki, jajoliki ili srcasti, svetlije ili tamnije zelene boje, dlakavi, ivice liske su nazubljene a mogu biti i talasaste. Listovi obrazuju prizemnu rozetu. Krtola je okrugla i spljoštena. Period dekorativnosti je proleće i leto. Visina cele biljke je do 30 cm, a širina oko 40 cm.

NAČIN UZGAJANJA
Gaji se kao saksijska biljka. Propusno i lako zemljište bogato hranivima, pH reakcije 5,5 - 6,5.
Nakon cvetanja (avgust, septembar) listovi žute, zalivanje se smanjuje i prestaje se sa prihranom. Kada nadzemni deo uvene prestaje se sa zalivanjem i saksija sa krtolom se stavlja na suho i tamno mesto u trajanju 3-4 meseca uz temperaturu od 12-17 stepeni. Ako je period mirovanja duži od 4 meseca zimske temperature mogu biti niže (10-12 stepeni). Krtole se mogu čuvati i u suvom pesku ili tresetu. Početkom februara saksije se stavljaju na toplo mesto i počinje se sa zalivanjem. Kada se pojave izbojci na krtoli presađuje se u plodnu zemlju sa dodatkom peska. Korenov sistem je površinski pa se krtole sade u šire i pliće saksije, tako da im je gornji deo u ravnini sa zemljom, ili da je jedna trećina krtole iznad površine zemlje. Pri dubljoj sadnji postoji opasnost od trulenja. Nakon izbijanja izdanaka dodaje se u saksiju zemlja da se pokrije krtola. Pri dubljoj sadnji obrazuje se jedan izdanak, a pri plićoj veći broj izdanaka (kod starijih gomolja i do 5). Zalivanje je preko podmetača ili uz rub saksije da voda ne dođe na krtolu, listove i cvetove. Gloxinia traži povišenu vlažnost vazduha, ali se ne preporučuje prskanje listova, već se saksija stavlja na veći podmetač na kamenčiće ili na vlažan tresetni supstrat. Leti se vlažnost povećava čestim prskanjem vazduha oko saksije. Zaliva se mlakom kišnicom, jer biljke ne podnose hladnu i krečnu vodu. Optimalna temperatura vazduha je 20-22 stepena, a ne treba da je ispod 16-17 stepeni i iznad 24 stepena. Traži veoma mnogo difuzne svetlosti. Krtole mogu opstati i preko 10 godina, ali se savetuje gajenje jedne biljke do 3 godine, jer nakon toga cvetanje je sve slabije, a zatim krtole izdeliti na delove kako bi se formirale nove krtole koje obilno cvetaju. Prihranjuje se svake dve nedelje do početka pupanja a zatim jednom nedeljno do kraja cvetanja kompleksnim mineralnim tečnim đubrivima za cvetnice.

NAČINI RAZMNOŽAVANJA
Krtolama, semenom, lisnim reznicama, mladim izdancima. Krtole se razdvajaju u proleće, a velike krtole se mogu razrezati na više delova, s tim da svaki ima vegetativni pupoljak. Delovi krtole se tretiraju fungicidom ili prašinom drvenog uglja, ostave se da se rez zasuši i sade se odvojeno u saksije. Dva dana se ne zaliva. Seme se sije zimi ili rano u proleće pri temperaturi od 20-22 stepena u vlažnim klijalištima, tako da se seme utisne u površinu supstrata. Nakon 2 nedelje javljaju se ponici a mlade biljke se 2-3 puta pikiraju. Pravilnom negom nakon 7 meseci biljke će isterati pupoljke, ali se preporučuje njihovo uklanjanje kako bi se biljka bolje razvila. Seme zadržava klijavost do 3 godine. Lisne reznice se zakorenjuju početkom leta u fazi butonizacije biljaka, u supstratu za ožiljavanje, pesku ili u vodi. Listovi sa drškom dužine 1 cm stavljaju se u pesak ili supstrat i pokrivaju staklom, na temperaturi od 20-24 stepena i pri vlažnosti vazduha od 80% za 3-4 nedelje reznice lista se ožile i list se sadi u male saksije. Voditi računa da ne dođe do prevlažavanja supstrata i redovno skidati staklo zbog provetravanja. List vremenom vene, ali se u saksiji stvara mala krtola. U proleće pri aktiviranju rasta izdanaka i njihovoj veličini od 5-7 cm, oni se mogu odvojiti od krtole i ožiliti.

SAVETI
Izbegavati direktno sunce, nedostatak svetlosti, promaju, nagle promene temperature, zalivanje hladnom vodom, prevlažavanje supstrata ili njegovo zasušivanje u toku vegetacije, suv vazduh, premeštanje biljke u toku vegetacije.
U zemlju pri sađenju krtole može se dodati drveni ugalj kao preventiva trulenju.
Bledi izduženi listovi sa smeđim krajevima znak su da biljci nedostaje svetlosti. Uveli ili opušteni listovi javljaju se usled nedostatka vlage u vazduhu. Žuto-smeđe fleke ili ožegotine na listu pojavljuju se ako je biljka izložena direktnim sunčevim zracima. Pupoljci se ne otvaraju ako je niska temperatura vazduha ili usled promaje. Krtole trunu ako se biljka previše zaliva ili je voda za zalivanje hladna. Bleda biljka je znak nedovoljne ishranjenosti biljke. Prekomerna doza azota može dovesti do prevelike bujnosti listova i izostajanja cvetanja ili su cvetovi malobrojni i sitni.
Ako se želi dobiti seme, neophodno je izvršiti ručno oprašivanje, a gloksinije se mogu ukrštati i sa streptokarpusima, a dobijene biljke nazivaju se streptoksinija i imaju plave ili roza cvetove. Biljke dobijene iz semena hibrida ne zadržavaju osobine roditelja.
Ukoliko se krtole smežuraju u zimskom periodu mirovanja treba ih povremeno prskati mlakom vodom da skroz ne uvenu.

ŠTETOČINE I BOLESTI
Trips, bela leptirasta vaš, lisne vaši, grinje, siva trulež listova i stabla, trulež krtola.

Voki hvala što se trudiš da nam sve objasniš u ovim postovima .Ovo je za sve pohvale