Prijem
Zelena površina u centru Novog Sada, koja je počela 1895. da se uređuje kao park. Nalazi se u blizinu Dunava, oslanja se na Dunavsku ulicu, otuda mu i ime.
Na ovom mestu je u 19. veku bio Liman, zabareni rukavac Dunava, obrasao trskom i vrbama, nezdrav za okolinu, leglo komaraca i žaba. Teren je bio znatno niži od okolnog prostora oko Mostobrana i završetka Dunavske ulice, jer je zemlja odavde korišćena za gradnju nasipa uz oblau Dunava.
Kada je određeđeno da se on uredi, najpre je nasuta zemlja u depresijama sa moljevito-peskovitom podlogom. Jedino je na najnižoj koti, 76 metara nadmorske visine, ostala bara, koja je kasnije ozidana, te je nastalo jezero, sa malim ostrvom, nazvanim "Eržebet", na kojem je zasađena žalosna vrba u spomen austro-ugarske carice ubijene 1898.
Intezivnije uređenje parka počelo je prvih godina 20. veka, kada je na mestu gostionice "Kod engleske kraljice" podugnuta sudska palata (danas Muzej Vojvodine). Tada je na prostoru ipred ove palate zasađena trava, drveće a kroz travnjak su napravljene zemljane staze. U parku je postavljena skulptura "Nimfa" u vidu vodoskoka, rad poznatog novosadskog vajara Đorđa Jovanovića.
Sledeća etape uređivanja Dunavskog parka došle u tokom dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka. Rekonstrukcija je izgrađena između 1958-1962 prema projektu dr Ratibora Đorđevića kada dobija današnji izgled.
Napravljen je izuzetni prostor za igru dece i odmaranja za starije osobe. Od 33.695m² parka pod zelenom površinom je 22.000². Ima ukupno 760 stabala. Pod zaštitom države je izuzetno lep primerak hrasta-lužnjaka. Od listopadnih drveća ovde ima platana, lešnika, breza, koprivića, divljeg kestena, javora, srebrne lipe, jablana, od četinata jela, čempres, cri bor, tuja, od šiblja šimšir, žutika, japanska dunja, crveni dren...
Delimično uređenje Dunavskog parka donelo je proširenje pešačkih staza, novu izolaciju jezera izrađena je česma sa pijaćom vodom, broj klupa je popeo na 135.
Sve do prvih mrazeva ovde se borave par labuda i veći broj pataka.
O Dunavskom parku brine Javno komunalno preduzeće "Gradsko zelenilo", čiji stručnjaci i radnici preko cele godine izvode različite radove u cilju održavanja i unapređenja ove zelene površine. Tekst sam preuzela sa neta ( wikipedia ),nadam se da će vam se svideti čekam vaše komentare a sad malo sličica da vam dočara ovu lepotu . . .
Na ovom mestu je u 19. veku bio Liman, zabareni rukavac Dunava, obrasao trskom i vrbama, nezdrav za okolinu, leglo komaraca i žaba. Teren je bio znatno niži od okolnog prostora oko Mostobrana i završetka Dunavske ulice, jer je zemlja odavde korišćena za gradnju nasipa uz oblau Dunava.
Kada je određeđeno da se on uredi, najpre je nasuta zemlja u depresijama sa moljevito-peskovitom podlogom. Jedino je na najnižoj koti, 76 metara nadmorske visine, ostala bara, koja je kasnije ozidana, te je nastalo jezero, sa malim ostrvom, nazvanim "Eržebet", na kojem je zasađena žalosna vrba u spomen austro-ugarske carice ubijene 1898.
Intezivnije uređenje parka počelo je prvih godina 20. veka, kada je na mestu gostionice "Kod engleske kraljice" podugnuta sudska palata (danas Muzej Vojvodine). Tada je na prostoru ipred ove palate zasađena trava, drveće a kroz travnjak su napravljene zemljane staze. U parku je postavljena skulptura "Nimfa" u vidu vodoskoka, rad poznatog novosadskog vajara Đorđa Jovanovića.
Sledeća etape uređivanja Dunavskog parka došle u tokom dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka. Rekonstrukcija je izgrađena između 1958-1962 prema projektu dr Ratibora Đorđevića kada dobija današnji izgled.
Napravljen je izuzetni prostor za igru dece i odmaranja za starije osobe. Od 33.695m² parka pod zelenom površinom je 22.000². Ima ukupno 760 stabala. Pod zaštitom države je izuzetno lep primerak hrasta-lužnjaka. Od listopadnih drveća ovde ima platana, lešnika, breza, koprivića, divljeg kestena, javora, srebrne lipe, jablana, od četinata jela, čempres, cri bor, tuja, od šiblja šimšir, žutika, japanska dunja, crveni dren...
Delimično uređenje Dunavskog parka donelo je proširenje pešačkih staza, novu izolaciju jezera izrađena je česma sa pijaćom vodom, broj klupa je popeo na 135.
Sve do prvih mrazeva ovde se borave par labuda i veći broj pataka.
O Dunavskom parku brine Javno komunalno preduzeće "Gradsko zelenilo", čiji stručnjaci i radnici preko cele godine izvode različite radove u cilju održavanja i unapređenja ove zelene površine. Tekst sam preuzela sa neta ( wikipedia ),nadam se da će vam se svideti čekam vaše komentare a sad malo sličica da vam dočara ovu lepotu . . .
