Grupa biljaka, zapravo odeljak Polypodiophyta koji se sastoji od 36 porodica u oko 220 rodova sa oko 9000 vrsta. Razlikuju se po obliku i veličini. Dok neke vodene vrste imaju listove duge 2,5cm, tzv.drvenaste paprati imaju "stabla" visoka i 20m sa listovima preko 4m. Upravo one su i predstavljene ovde. Rastu u tropskim i suptropskim vlažnim šumama. Od desetak rodova, tek nekoliko vrsta je otporno da uz dobru zaštitu preživi naše zime. Potiču iz Australije, Novog Zelanda, južne Afrike, Južne Amerike (vrste sa Anda do visine od 4000m nisu predstavljene ovde zbog nedostatka informacija, ali će verovatno neke, u skorije vreme pronađene vrste, uskoro ući u hortikulturni svet). Glavni problem kod nas su suviše suva leta. Dok u južnoj Engleskoj i na severozapadu SAD postoje dosta stari primerci, u srednjoj i južnoj Evropi se tek počinje sa uzgojem, manje ili više uspešno. Drvenaste paprati, ustvari i nisu drveće, gledano sa morfološkog aspekta. Njihova stabla su rizomi koji rastu uspravno. Sa njih se( kao i kod svih drugih paprati) razvijaju listovi. Ne treba ih mešati sa papratima koji žive na drveću (čak i na samim drvenastim papratima), poznate pod nazivom epifitske paprati. Rastu dobro i na siromašnim zemljištima, ali traže dosta vode i vlage u vazduhu. Razmožavaju se deljenjem rizoma (veštački,ukoliko vi to uradite) ili sporama, kao u prirodi. Traže dobru zaštitu od vetra zbog svojih velikih listova. Podnose i zaptiveni najlonski prekrivač. Predstavljene su vrste iz dva roda porodica Cyatheaceae i Dicksoniaceae. Zanimljiv izbor za bašte u banjama gde postoje topli izvori i puno vlage u vazduhu.