Sledeći tekst sam skinula sa neta . . .
Vinca minor L. Apocynaceae
Zimzelen
Višegodišnji polegli polužbun sa tankim stabljikama, sa čijih čvorova polaze žiličasti korenovi i dugački polegli izdanci bez cvetova, kao i uspravni kraći izdanci sa cvetovima. Listovi su 5-6 cm dugi, sjajni, tamnozeleni, na naličju svetliji, eliptični. Cvetovi pojedinačni na drškama dužim od pazušnih listova. Čašica kratka, levkasta. Krunica sa uzanom levkastom cevi i sa 5 širokih režnjeva na vrhu usko odsečenih, svetloplava ili ljubičasta. Prašnika 5, priljubljeni uz kruničnu cev. Tučak nadcvetan. Stubić pri vrhu zadebljao. Žig je podeljen na 5 povijenih, gusto dlakavih režnjeva. Plod, dva meška nejednake dužine. Cveta III-IV.
Gde se može naći?
Ova široko rasprostranjena vrsta raste na vlažnim livadama, po šumama i šikarama.
Šta se koristi?
Koriste se listovi, vršni deo biljke u cvetu
Kako se sakuplja?
Odsecaju se nadzemni delovi biljke za vreme cvetanja i suše na senovitim i promajnim mestima.
Zašto je lekovita?
Listovi sadrže smešu alkaloida od kojih je najvažniji vinkamin.
Šta još treba znati?
U narodnoj medicini zimzelen se koristio kao gorko sredstvo za jačanje i kod malokrvnosti. Koristio se i za zaustavljanje krvarenja, načešće, kod hemoroida. Danas se zna da sastojci zimzelena imaju jako fiziološko delovanje. Snižavaju krvni pritisak i poboljšavaju prokrvljenost mozga. Deluju blago umiruće.
Gotovo istog sastava i dejstva su i dve srodne vrste iz istog roda: Vinca herbacea L. i Vinca maior W.K.
Napomena: Herba zimzelena se uglavnom koristi za industrijsku ekstrakciju alkaloida i izradu doziranih prparata (kapi, tablete, dražeje, injekcije) i koristi se samo pod nadzorom lekara. Primena zimzelena u samomedikaciji može dovesti do trovanja!
Vinca minor L. Apocynaceae
Zimzelen
Višegodišnji polegli polužbun sa tankim stabljikama, sa čijih čvorova polaze žiličasti korenovi i dugački polegli izdanci bez cvetova, kao i uspravni kraći izdanci sa cvetovima. Listovi su 5-6 cm dugi, sjajni, tamnozeleni, na naličju svetliji, eliptični. Cvetovi pojedinačni na drškama dužim od pazušnih listova. Čašica kratka, levkasta. Krunica sa uzanom levkastom cevi i sa 5 širokih režnjeva na vrhu usko odsečenih, svetloplava ili ljubičasta. Prašnika 5, priljubljeni uz kruničnu cev. Tučak nadcvetan. Stubić pri vrhu zadebljao. Žig je podeljen na 5 povijenih, gusto dlakavih režnjeva. Plod, dva meška nejednake dužine. Cveta III-IV.
Gde se može naći?
Ova široko rasprostranjena vrsta raste na vlažnim livadama, po šumama i šikarama.
Šta se koristi?
Koriste se listovi, vršni deo biljke u cvetu
Kako se sakuplja?
Odsecaju se nadzemni delovi biljke za vreme cvetanja i suše na senovitim i promajnim mestima.
Zašto je lekovita?
Listovi sadrže smešu alkaloida od kojih je najvažniji vinkamin.
Šta još treba znati?
U narodnoj medicini zimzelen se koristio kao gorko sredstvo za jačanje i kod malokrvnosti. Koristio se i za zaustavljanje krvarenja, načešće, kod hemoroida. Danas se zna da sastojci zimzelena imaju jako fiziološko delovanje. Snižavaju krvni pritisak i poboljšavaju prokrvljenost mozga. Deluju blago umiruće.
Gotovo istog sastava i dejstva su i dve srodne vrste iz istog roda: Vinca herbacea L. i Vinca maior W.K.
Napomena: Herba zimzelena se uglavnom koristi za industrijsku ekstrakciju alkaloida i izradu doziranih prparata (kapi, tablete, dražeje, injekcije) i koristi se samo pod nadzorom lekara. Primena zimzelena u samomedikaciji može dovesti do trovanja!