Prijem
Bamija je poreklom iz istočne Afrike i jugoistočne Azije. Arapi su je prvo gajili i preneli u Egipat, a zatim u područje mediterana. U naše krajeve su je doneli Turci. Bamija je grmolika biljka, razgranata i raste u visinu i do 150 cm. Cvetovi traju samo jedan dan, kao i cvet hibiskusa koji pripada istoj familiji Malvaceae
Toploljubiva je biljka i seje se u drugoj polovini 4. i prvoj polovini 5. meseca. Voli bogata i duboka zemljišta, povoljno reaguje na dodavanje stajnjaka kao i đubrenje mineralnim đubrivima. Kod bamije se koriste mladi plodovi koji se beru 2-3 dana nakon cvetanja. Biljka zahteva mnogo vode i mora se redovno navodnjavati. Dubina setve je oko 3-5 cm, a vreme setve kraj IV i do polovine V meseca (temperatura zemljišta treba da je 18 stepeni C. Prinos po hektaru je od 10-20 tona. beru se plodovi dužine 3-5 cm. Preporučuje se folijarna prihrana u fazi intenzivnog rasta (do momenta formiranja plodova)
Toploljubiva je biljka i seje se u drugoj polovini 4. i prvoj polovini 5. meseca. Voli bogata i duboka zemljišta, povoljno reaguje na dodavanje stajnjaka kao i đubrenje mineralnim đubrivima. Kod bamije se koriste mladi plodovi koji se beru 2-3 dana nakon cvetanja. Biljka zahteva mnogo vode i mora se redovno navodnjavati. Dubina setve je oko 3-5 cm, a vreme setve kraj IV i do polovine V meseca (temperatura zemljišta treba da je 18 stepeni C. Prinos po hektaru je od 10-20 tona. beru se plodovi dužine 3-5 cm. Preporučuje se folijarna prihrana u fazi intenzivnog rasta (do momenta formiranja plodova)
