Prijem
Grašak spada u mahunarke (familija Fabaceae). Grašak je bogat ugljikohidratima, skrobom i proteinima. Nakon graška u zemljištu ostaju znatne količine N, koga grašak usvaja iz zraka. Grašak je dosta otporan na niske temperature, izdrži mrazeve i do -10 stepeni. U cvetanju ako su temperature preko 25 stepeni odbacuje cvetove i ne formira mahune. Grašak ima kratku vegetaciju pa je dobar predusev za ostalo povrće, kao što su mrkva, kupus, cikla... Pre setve u zemljište treba uneti oko 100 kg N i 200-300 kg P i K po hektaru.
Grašak može proklijati i na 5oC, ali kasnije sorte zbog klijanja i rasta na višim temperaturama daju do 30% veći prinos. Od početka cvatnje do zriobe grašak ima velike zahtjeve za vlagom. Tko želi veći prinos u tom periodu mora navodnjavati.
mala maro sa ovim delom tvoga teksta ne mogu da se složim. Kasnije sorte graška imaju dužu vegetaciju i veći genetski potencijal za rodnost, pa se sa kasnijim sortama ostvaruju i veći prinosi. Za grašak je poznato da se seje u proleće čim se može ući u njivu sa mehanizacijom, što ranije to bolje, jer visoke temperature mu smanjuju rast i prinos. Zbog toga se grašak ne može gajiti preko leta kao postrni usev iako bi se mogao tako uzgajati naspram dužine vegetacije, dok se boranija i pasulj mogu gajiti nakon žetve strnih žita jer nisu osetljivi na visoke temperature kao grašak. I rane i kasne sorte graška treba sejati u rano proleće, a rane sorte pre dozrevaju jer imaju kraću vegetaciju. Ako se zakasni sa setvom graška treba očekivati manji prinos, jer temperature iznad 25 stepeni u fazi cvetanja dovode do opadanja cvetova i starenja graška. ostoje i ozime sorte graška koje se mogu sejati u jesen. Grašak je otporan na kasne prolećne mrazeve, tako da se seje od kraja februara do kraja prve dekade aprila meseca. Kasnija setva je rizična i obavezno dolazi do smanjenja prinosa.
Grašak može proklijati i na 5oC, ali kasnije sorte zbog klijanja i rasta na višim temperaturama daju do 30% veći prinos. Od početka cvatnje do zriobe grašak ima velike zahtjeve za vlagom. Tko želi veći prinos u tom periodu mora navodnjavati.
mala maro sa ovim delom tvoga teksta ne mogu da se složim. Kasnije sorte graška imaju dužu vegetaciju i veći genetski potencijal za rodnost, pa se sa kasnijim sortama ostvaruju i veći prinosi. Za grašak je poznato da se seje u proleće čim se može ući u njivu sa mehanizacijom, što ranije to bolje, jer visoke temperature mu smanjuju rast i prinos. Zbog toga se grašak ne može gajiti preko leta kao postrni usev iako bi se mogao tako uzgajati naspram dužine vegetacije, dok se boranija i pasulj mogu gajiti nakon žetve strnih žita jer nisu osetljivi na visoke temperature kao grašak. I rane i kasne sorte graška treba sejati u rano proleće, a rane sorte pre dozrevaju jer imaju kraću vegetaciju. Ako se zakasni sa setvom graška treba očekivati manji prinos, jer temperature iznad 25 stepeni u fazi cvetanja dovode do opadanja cvetova i starenja graška. ostoje i ozime sorte graška koje se mogu sejati u jesen. Grašak je otporan na kasne prolećne mrazeve, tako da se seje od kraja februara do kraja prve dekade aprila meseca. Kasnija setva je rizična i obavezno dolazi do smanjenja prinosa.
ali zna li itko kako se može konzumirati, normalno osim standardno - čini mi se da netko reče da može i "sirov"
.
Ma ipak ću ih pitati kako ga sve konzumiraju pa ćemo se ovdje "čuti"... 
