Šargarepa, Mrkva - Daucus carota

Mrkva je dvogodišnja biljka iz familije Apiaceae koja se gaji radi zadebljalog korena koji se u ishrani koristi u svežem stanju, kao varivo, začin, dehidrirana, marinirana, zamrznuta... Poreklom je iz oblasti Mediterana. Mrkva je bogata beta karotenom i ugljikohidratima. Mrkva se preporučuje za poboljšanje vida i za snižavanje šećera u krvi. Koren mrkve može biti narandžaste, bele, žute, crvene, ljubičaste, crne, ružičaste boje. Mrkva ima osobinu da nakuplja nitrate koji su štetni za ljude, a najviše nitrata se nakuplja u glavi korena i u srčiki (središnjem delu mrkve). Mrkva niče na temperaturi od 3-4 stepena Celzijusova, ali je optimalna temperatura za rast oko 20 stepeni. Ona zahteva mnogo svetlosti i ne voli zasenjivanje. Pri naglim promenama vlažnosti zemljišta dolazi do pucanja korena. Zahteva lakša, rastresita zemljišta dobre strukture. Zahteva primenu 80-120 kg N i P i 120-140 kg K po hektaru

U kontinentalnim uvjetima mrkva se uzgaja kao proljetni i postrni usjev, a u uslovima toplije klime ( južna Hercegovina) može se brati gotovo cijele godine. Proljetna mrkva sije se što je moguće ranije, u proljeće ( februar-mart) pa sve do mjeseca maja. Postrna mrkva sije se u junu, a predzimska sjetva obavlja se u novembru. Mlada mrkva bere se kada korijen dostigne debljinu 1,5 cm.




Slika - 1- Mrkva u polju