Prijem
Anis je lekovita i začinska biljka. Upotrebljava se u industriji slatkiša i peciva, u likerskoj industriji, farmaceutskoj industriji... Prijatnog je mirisa i ukusa, a njegovo etarsko ulje ima bakteriostatično dejstvo. Poreklom je iz istočnog Mediterana, Egipta i Male Azije, a divljih vrsta Anisa ima još samo na nekoliko otoka u Egejskom moru. Svi delovi Anisa sadrže etarsko ulje, ali ga najviše ima u plodu. Karakterističan miris daje anetol. U narodnoj medicini plodovi anisa se upotrebljavaju protiv nadimanja, za regulisanje varenja i poboljšanje probave. Upotrebljava se i kao ekspektorans (za iskašljavanje), karminativ (protiv naduvenosti), stomahik odnosno splazmolitik (bolji rad želudca i protiv grčeva), galaktagog (za pojačavanje lučenja mleka), korigens mirisa i ukusa raznih lekova, bombona, paste za zube... Upotrebljava se i u vidu čajeva sa drugim biljkama.
Anis je jednogodišnja zeljasta biljka, visine do 70 cm sa razgranatim stablom prekrivenim kratkim dlačicama. donji listovi su srcasti, a središnji trojno deljeni. Cvetovi su bele boje sakupljeni u štitaste cvasti. Plod je dvodelan, sivozelene boje, 3-6 mm dužine i oko 3 mm debljine. Vegetacioni period Anisa je 120-150 dana. U početku veoma sporo raste, a plodovi neravnomerno sazrevaju. Entomofilna je vrsta koja proizvodi dosta nektara pa je Anis i medonosna biljka.
Anis se proizvodi setvom semena na stalno mesto, jer ne podnosi presađivanje. Seje se u martu, kada je temperatura zemljišta u setvenom sloju 7-8 stepeni (u našim uslovima u drugoj polovini 3. meseca). Seje se većinom širokoredno, na rastojanju 40 cm red od reda, sa oko 10 kg/ha semena. Seje se na 2 - 3 cm dubine. Optimalni broj klijanaca je 50 - 60 po dužnom metru.
Vegetacioni period anisa je od 120 do 150 dana. Klijanje (nicanje) traje 17 - 25 dana. Na početku vegetacije sporo raste, pa treba voditi računa da se ne zakorovi. Cvetanje počinje 65 -75 dana nakon nicanja. Period cvetanja i formiranja plodova iznosi 20-25 dana. Od precvetavanja glavnih štitova do sazrevanja plodova u njima, protekne 25 - 30 dana. Sazrevanje plodova je neravnomerno - sukcesivno.
Smatra se da je za dobar razvoj anisa potrebna priprema semena (stratifikacija). Seme se drži u vodi temperature 8 – 22 oC sve dok najveći broj semenki ne nabubri, a zatim se vadi, sakuplja na gomilu i ostavlja 2 - 3 dana na temperaturi 18 – 22 oC. Posle toga se razastre i prosuši.
Anis je osetljiv na prisustvo korova pa usev treba održavati čistim plevljenjem. Radi boljeg nicanja nakon setve se može izvršiti valjanje parcele. Anis se na siromašnijim zemljištima može prihranjivati azotnim đubrivima u fazi porasta od 5-7 cm sa 30-40 kg azota po hektaru.
Najznačajnije bolesti koje napadaju Anis su bakterioze, pogotovo ako nije ispoštovan plodored i rok setve, plamenjača, rđa, pegavost lišća. U vreme cvetanja i sazrevanja plodova treba voditi računa da u usevu nema korovske biljke Conium maculatum - pegave kukute, koja ima otrovno seme vrlo slično semenu anisa.
Od štetočina na anisu se mogu pojaviti gusenice i lisne vaši na listovima i štitastim cvastima.
Anis sazreva 6-8 nedelja posle cvetanja, a najpre sazrevaju središnji štitovi. Žanje se obično kad grane postanu žućkaste a plodovi sivo mrki, u jutarnjim časovima, dok je usev vlažan od rose, da bi se sprečilo osipanje semena. Plod anisa je kruškolikog oblika s ostatkom od peteljke, sivomrke boje, hrapave površine, aromatičnog mirisa i sladunjavog ukusa.
Prinos anisa se kreće od 500 – 1.000 kg/ha, a ostaje i do 1.500 kg suvih stabljika (slame, koja se koristi u ishrani stoke).
Kvalitet plodova zavisi od sorte, klime i zemljišta. Topla i suva klima Primorja i Povardarja i klima Vojvodine i istočne Srbije kao i laka i propustljiva zemljišta oko velikih reka, daju najbolji kvalitet anisa.
Vlaga je anisu naročito potrebna u doba cvetanja. Nedostatak vlage u cvetanju smanjuje prinos. Od cvetanja do sazrevanja su velike potrebe biljke za toplotom.
Uspešno se gaji na krečnom i rastresitom zemljištu, bogatom hranivima, optimalne vrednosti pH 6,5 - 7,2. Nisu pogodna teška glinovita, zabarena i nepropusna zemljišta. Anis izdržava niske temperature do - 6 stepeni.
Obično se gaji u plodoredu posle okopavina koje su đubrene. Na istom mestu može se sejati svake 2-3 godine. Obrada zemljišta zavisi od vrste preduseva. Osetljiv je na herbicide. Ne sme se sejati posle korijandera.
Anis je jednogodišnja zeljasta biljka, visine do 70 cm sa razgranatim stablom prekrivenim kratkim dlačicama. donji listovi su srcasti, a središnji trojno deljeni. Cvetovi su bele boje sakupljeni u štitaste cvasti. Plod je dvodelan, sivozelene boje, 3-6 mm dužine i oko 3 mm debljine. Vegetacioni period Anisa je 120-150 dana. U početku veoma sporo raste, a plodovi neravnomerno sazrevaju. Entomofilna je vrsta koja proizvodi dosta nektara pa je Anis i medonosna biljka.
Anis se proizvodi setvom semena na stalno mesto, jer ne podnosi presađivanje. Seje se u martu, kada je temperatura zemljišta u setvenom sloju 7-8 stepeni (u našim uslovima u drugoj polovini 3. meseca). Seje se većinom širokoredno, na rastojanju 40 cm red od reda, sa oko 10 kg/ha semena. Seje se na 2 - 3 cm dubine. Optimalni broj klijanaca je 50 - 60 po dužnom metru.
Vegetacioni period anisa je od 120 do 150 dana. Klijanje (nicanje) traje 17 - 25 dana. Na početku vegetacije sporo raste, pa treba voditi računa da se ne zakorovi. Cvetanje počinje 65 -75 dana nakon nicanja. Period cvetanja i formiranja plodova iznosi 20-25 dana. Od precvetavanja glavnih štitova do sazrevanja plodova u njima, protekne 25 - 30 dana. Sazrevanje plodova je neravnomerno - sukcesivno.
Smatra se da je za dobar razvoj anisa potrebna priprema semena (stratifikacija). Seme se drži u vodi temperature 8 – 22 oC sve dok najveći broj semenki ne nabubri, a zatim se vadi, sakuplja na gomilu i ostavlja 2 - 3 dana na temperaturi 18 – 22 oC. Posle toga se razastre i prosuši.
Anis je osetljiv na prisustvo korova pa usev treba održavati čistim plevljenjem. Radi boljeg nicanja nakon setve se može izvršiti valjanje parcele. Anis se na siromašnijim zemljištima može prihranjivati azotnim đubrivima u fazi porasta od 5-7 cm sa 30-40 kg azota po hektaru.
Najznačajnije bolesti koje napadaju Anis su bakterioze, pogotovo ako nije ispoštovan plodored i rok setve, plamenjača, rđa, pegavost lišća. U vreme cvetanja i sazrevanja plodova treba voditi računa da u usevu nema korovske biljke Conium maculatum - pegave kukute, koja ima otrovno seme vrlo slično semenu anisa.
Od štetočina na anisu se mogu pojaviti gusenice i lisne vaši na listovima i štitastim cvastima.
Anis sazreva 6-8 nedelja posle cvetanja, a najpre sazrevaju središnji štitovi. Žanje se obično kad grane postanu žućkaste a plodovi sivo mrki, u jutarnjim časovima, dok je usev vlažan od rose, da bi se sprečilo osipanje semena. Plod anisa je kruškolikog oblika s ostatkom od peteljke, sivomrke boje, hrapave površine, aromatičnog mirisa i sladunjavog ukusa.
Prinos anisa se kreće od 500 – 1.000 kg/ha, a ostaje i do 1.500 kg suvih stabljika (slame, koja se koristi u ishrani stoke).
Kvalitet plodova zavisi od sorte, klime i zemljišta. Topla i suva klima Primorja i Povardarja i klima Vojvodine i istočne Srbije kao i laka i propustljiva zemljišta oko velikih reka, daju najbolji kvalitet anisa.
Vlaga je anisu naročito potrebna u doba cvetanja. Nedostatak vlage u cvetanju smanjuje prinos. Od cvetanja do sazrevanja su velike potrebe biljke za toplotom.
Uspešno se gaji na krečnom i rastresitom zemljištu, bogatom hranivima, optimalne vrednosti pH 6,5 - 7,2. Nisu pogodna teška glinovita, zabarena i nepropusna zemljišta. Anis izdržava niske temperature do - 6 stepeni.
Obično se gaji u plodoredu posle okopavina koje su đubrene. Na istom mestu može se sejati svake 2-3 godine. Obrada zemljišta zavisi od vrste preduseva. Osetljiv je na herbicide. Ne sme se sejati posle korijandera.
