Prijem
Alstroemeria pripada porodici Amariyllidaceae. U Engleskoj literaturi može se naći pod imenom Peruvian Lily, u Nemačkoj Inkalilie, Španskoj Azucena Peruana, a Ruskoj Альстремерия. Ova biljka je trajnica koja se često gaji u plastenicima za rezan cvet, otporna je na gljivične bolesti i ima skromne zahteve. U plastenicima i staklenicima gaji se zimi pri temperaturi od 10 stepeni. Zemljište treba da je propusno i plodno zbog čega se u zemlju dodaje stajnjak i treset. Preporučuje se sterilisan supstrat. Za plasteničku proizvodnju rasad se sadi u jesen, krajem 9. meseca, a sorte većeg habitusa krajem 10. meseca. Jesenjom sadnjom ostvaruje se cvetanje u 4,5 i 6 mesecu, a prolećnom sadnjom cvetanje u 8 i 9 mesecu.
Zahtevi za temperaturom su umereni, a temperatura zemljišta ne sme da bude veća od 14 stepeni u toku zime i 20 stepeni u toku leta, pa se u tom cilju izvodi malčiranje površine zemlje kako bi se smanjila temperatura supstrata. Nakod sadnje naredni mesec dana potrebna je dnevna temperatura od 16 stepeni i 13 stepeni u toku noći, jer u tim uslovima je najbolje zakorenjivanje. Alstroemeria zahteva povećanu vlažnost vazduha i dosta vode u toku proleća i leta, ali je osetljiva na zadržavanje vode u zemljištu i visoku koncentraciju soli. Dobro uspeva i na peskovitim i na glinovitim zemljištima. Osetljiva je na nedostatak gvožđa (Fe). Dopunsko osvetljenje u proleće ubrzava cvetanje, a leti se vrši zasenjivanje zbog smanjenja temperatura. Boja cveta može biti bela, žuta, krem, roza, crvena, narandžasta, a visina biljaka od 80 do 200 cm, zavisno od sorte.
Po Ruskim izvorima Alstroemeria pripada porodici Alstroemeriace koja obuhvata 4 roda i preko 200 vrsta, raširenih uglavnom u Južnoj Americi. Najviše vrsta ima u rodovima Bomaerea (oko 150) i Alstroemeria (oko 50). Baron Alstroemer je prvi otkrio biljke iz ove familije u Čileu, pa cela familija ima naziv po njemu. U Južnoj Americi najviše se sreću A. patagonica od koje je stvoreno preko 20 hibrida. od 2-14 cvetova su sakupljeni u metličaste cvasti. Pojedinačni cvetovi su veličine 5-8 cm, raznobojni sa šarama na gornjim laticama i A. aurantiaca sa zlatnonarandžastim, 10-30 cvetova je sakupljeno u cvasti u obliku kišobrana. Hibridna alstromeria "Regina" ima tamnozelene, lancetaste listove i roza cvetove sa smeđim šarama (crticama). U cvasti je od 10-15 cvetova, a cveta od kraja 6 do sredine 9 meseca.
Zahteva mnogo svetlosti, ali je treba zaštititi od direktnih sunčevih zraka. Uspeva na ocednim, rahlim i bogatim zemljištima, a u Rusiji se na otvorenom u baštama može uzgajati samo na jugu, dok se u centralnim predelima i na severu uzgaja samo u zatvorenom prostoru. Posle prvih mrazeva treba odseći nadzemni deo biljaka i zemljište zaštititi suvim lišćem i nagrnuti preko zemlju kako bi se podzemni delovi zaštitili od izmrzavanja. U predelima sa jakim zimama preporučuje se vađenje biljaka u jesen i sađenje u saksije do proleća. U tom slučaju smeštaj saksija je u prohladnoj prostoriji. Alstromeria se brzo razmnožava, a deljenje se vrši u proleće, no mlade biljčice prve godine ne cvetaju, ili cvetaju jako slabo. Ako se razmnožavanje vrši semenom setva se obavlja u 4 ili 5 mesecu, a nicanje je nakon 3 nedelje. Ove biljke cvetaju nakon dve godine, a seme zadržava klijavost u periodu 3 do 4 godine.
Zahtevi za temperaturom su umereni, a temperatura zemljišta ne sme da bude veća od 14 stepeni u toku zime i 20 stepeni u toku leta, pa se u tom cilju izvodi malčiranje površine zemlje kako bi se smanjila temperatura supstrata. Nakod sadnje naredni mesec dana potrebna je dnevna temperatura od 16 stepeni i 13 stepeni u toku noći, jer u tim uslovima je najbolje zakorenjivanje. Alstroemeria zahteva povećanu vlažnost vazduha i dosta vode u toku proleća i leta, ali je osetljiva na zadržavanje vode u zemljištu i visoku koncentraciju soli. Dobro uspeva i na peskovitim i na glinovitim zemljištima. Osetljiva je na nedostatak gvožđa (Fe). Dopunsko osvetljenje u proleće ubrzava cvetanje, a leti se vrši zasenjivanje zbog smanjenja temperatura. Boja cveta može biti bela, žuta, krem, roza, crvena, narandžasta, a visina biljaka od 80 do 200 cm, zavisno od sorte.
Po Ruskim izvorima Alstroemeria pripada porodici Alstroemeriace koja obuhvata 4 roda i preko 200 vrsta, raširenih uglavnom u Južnoj Americi. Najviše vrsta ima u rodovima Bomaerea (oko 150) i Alstroemeria (oko 50). Baron Alstroemer je prvi otkrio biljke iz ove familije u Čileu, pa cela familija ima naziv po njemu. U Južnoj Americi najviše se sreću A. patagonica od koje je stvoreno preko 20 hibrida. od 2-14 cvetova su sakupljeni u metličaste cvasti. Pojedinačni cvetovi su veličine 5-8 cm, raznobojni sa šarama na gornjim laticama i A. aurantiaca sa zlatnonarandžastim, 10-30 cvetova je sakupljeno u cvasti u obliku kišobrana. Hibridna alstromeria "Regina" ima tamnozelene, lancetaste listove i roza cvetove sa smeđim šarama (crticama). U cvasti je od 10-15 cvetova, a cveta od kraja 6 do sredine 9 meseca.
Zahteva mnogo svetlosti, ali je treba zaštititi od direktnih sunčevih zraka. Uspeva na ocednim, rahlim i bogatim zemljištima, a u Rusiji se na otvorenom u baštama može uzgajati samo na jugu, dok se u centralnim predelima i na severu uzgaja samo u zatvorenom prostoru. Posle prvih mrazeva treba odseći nadzemni deo biljaka i zemljište zaštititi suvim lišćem i nagrnuti preko zemlju kako bi se podzemni delovi zaštitili od izmrzavanja. U predelima sa jakim zimama preporučuje se vađenje biljaka u jesen i sađenje u saksije do proleća. U tom slučaju smeštaj saksija je u prohladnoj prostoriji. Alstromeria se brzo razmnožava, a deljenje se vrši u proleće, no mlade biljčice prve godine ne cvetaju, ili cvetaju jako slabo. Ako se razmnožavanje vrši semenom setva se obavlja u 4 ili 5 mesecu, a nicanje je nakon 3 nedelje. Ove biljke cvetaju nakon dve godine, a seme zadržava klijavost u periodu 3 do 4 godine.
