Gypsophila sp. domaći naziv joj je gripsofila, šlajer cveće. Veoma se često korisi u aranžmanima, njena upotreba se ogleda u popunjavanju aranžmana.
Osnovna vrsta šlajer cveća u prirodi raste u južnoj Evropi, na šljunkovitim planinama visokih planina. Gusto razgranata, ova biljka je visoka 10-15 cm i raste rastresito jastučasto; stabljika joj je polegla, mestimično snabdevena stolonima, pomoću kojih se širi. Listovi su travoliki, kopljastog oblika, sivozelene boje, a sitni ružičasti cvetovi su skupljeni u rastresite cvasti. Gipsofilu sadimo u kamenite bašte, u fugne suvih zidova, ali dekorativna može da bude i na rubnim površinama. Ukoliko je po cvetanju orežemo, podstaći ćemo je na ponovno cvetanje.
Položaj: sadimo je na sunčano mesto.
Zalivanje: podnosi sušu, ali će biti zahvalna za oskudno zalivanje.
Tlo: opstaje i na suvoj, peščano-šljunkovitoj podlozi, ali je najlepša na dubokoj podlozi sa dobrom drenažom.
Temperatura: šlajer cveće sadimo na toplo i zaštićeno mesto.
Period cvetanja: maj, juni.
Osnovna vrsta šlajer cveća u prirodi raste u južnoj Evropi, na šljunkovitim planinama visokih planina. Gusto razgranata, ova biljka je visoka 10-15 cm i raste rastresito jastučasto; stabljika joj je polegla, mestimično snabdevena stolonima, pomoću kojih se širi. Listovi su travoliki, kopljastog oblika, sivozelene boje, a sitni ružičasti cvetovi su skupljeni u rastresite cvasti. Gipsofilu sadimo u kamenite bašte, u fugne suvih zidova, ali dekorativna može da bude i na rubnim površinama. Ukoliko je po cvetanju orežemo, podstaći ćemo je na ponovno cvetanje.
Položaj: sadimo je na sunčano mesto.
Zalivanje: podnosi sušu, ali će biti zahvalna za oskudno zalivanje.
Tlo: opstaje i na suvoj, peščano-šljunkovitoj podlozi, ali je najlepša na dubokoj podlozi sa dobrom drenažom.
Temperatura: šlajer cveće sadimo na toplo i zaštićeno mesto.
Period cvetanja: maj, juni.