Prijem
Tigrida pripada familiji Iridaceae
Naziv Tigridia potiče od latinskih reči tigris – tigar i eidos – sličan, a odnosi se na guste šare u osnovi cveta ove biljke. Rod Tigrida obuhvata preko 20 vrsta biljaka poreklom iz južne i centralne Amerike. Prvi opis ovih biljaka potiče iz 1576. godine, a od 1796. godine uzgaja se i u Evropi.
Ovo su višegodišnje, lukovičaste biljke sa prostim ili razgranatim stablom visine od 30-70 cm. Listovi su lancetasti, izduženi, slični listovima gladiole, svetlozelene boje. Cvetovi se javljaju pojedinačno ili u skupinama od po 2-3. Cvet ima 6 cvetnih latica, a plod je čaura.
T. pavonia poreklom je iz Centralne Amerike, odnosno iz Meksika i Gvatemale. Ova vrsta Tigride najčešće se gaji od dvadesetak ostalih vrsta koje se uglavnom koriste u selekciji pri stvaranju novih hibrida. Lukovice su nepravilnog oblika, pokrivene tamnosmeđim, suvim ljuskama. Cvetovi su promera od 10-15 cm. Vanjske 3 latice su krupne, jednobojne, najčešće jarko crvene boje ili ljubičasto – narandžaste, unutrašnje latice su male, uže, žuto – narandžaste sa šarama. Cveta od 6-8 meseca, a cvetovi traju samo jedan dan. Cvetanje traje 15-25 dana jer se cvetovi otvaraju jedan za drugim. Plod je izdužena mnogosemena čaura (sa 30-50 semenki).
Postoji mnogo vidova i sorti ove vrste, sa različitim bojama cvetova. T. Pavonia -speciosa ima crvene cvetove sa zlatno-žutim i tamnocrvenim šarama, T.P. -alba je belih cvetova sa crvenim šarama, -aurea ima tamnožute cvetove sa crvenim šarama, - canninea je sa narandžastim cvetovima i žutim šarama, -liliacea ima lila boju cveta sa crvenim šarama, - rosalind je sa roza boja cvetovima...
Tigrida voli svetla i topla mesta, zaštićena od vetra, ocednu, rastresitu zemlju bogatu u hranjivim materijama, neutralne ili blago kisele pH reakcije. Lukovice se u jesen vade, dobro se osuše i čuvaju se na temperaturi od 5-10 stepeni, na tamnom mestu. Najbolje je lukovice u jesen prekriti suvim peskom ili zemljom, inače veliki procenat lukovica propada usled isušivanja. U područjima sa mediteranskom klimom lukovice ove biljke ne moraju se vaditi u jesen, već mogu prezimiti u bašti. U toku leta Tigride treba obilno zalivati, a uspevaju samo na bogatoj, dobro nađubrenoj zemlji. U toku vegetacije prihranjivanje se vrši azotnim đubrivima (30-40 grama azota po kvadratnom metru), a kao i ostale lukovičaste biljke i Tigrida usvaja mnogo kalijuma iz zemljišta.
Razmnožavanje je moguće semenom i mladim lukovicama koje se obrazuju u toku vegetacije. Jedna lukovica Tigride od proleća do jeseni može obrazovati do 5 malih lukovica. Setva semena vrši se u zimskim mesecima pri temperaturi od 20-25 stepeni, a mlade biljčice kada formiraju drugi list treba pikirati u zasebne posude (2-3 lukovice u jednu saksiju) i na proleće posaditi u baštu zajedno sa zemljom iz saksije. Mlade Tigride iz semena cvetaju iste godine. Lukovice Tigride sade se na dubinu od oko 8 cm i razmakom između lukovica oko 15 cm. Preporučuje se u proleće očistiti lukovice od suvišnih, suvih ovojnih listova i staviti ih na vlažan pesak kako bi koren krenuo sa rastom i tek onda ih posaditi u zemlju. Tigrida se koristi za oivičavanje leja ili za grupnu i pojedinačnu sadnju. U vreme cvetanja Tigridu može napasti gusenica kupusara (Pieris brassicae) koja izgriza pupoljke, cvetne latice i tek oformljene čaure sa semenom. Od bolesti, lukovice često napada bela trulež od koje lukovice propadaju u zimskom periodu za vreme čuvanja. Kao i za sve ostale lukovice preporučuje se u jesen potapanje lukovica u rastvor nekog fungicida na bazi Benomila i njihovo sušenje pre spremanja za čuvanje tokom zime. Lukovice su osetljive na pojavu truleži ako se povrede prilikom vađenja u jesen.
Naziv Tigridia potiče od latinskih reči tigris – tigar i eidos – sličan, a odnosi se na guste šare u osnovi cveta ove biljke. Rod Tigrida obuhvata preko 20 vrsta biljaka poreklom iz južne i centralne Amerike. Prvi opis ovih biljaka potiče iz 1576. godine, a od 1796. godine uzgaja se i u Evropi.
Ovo su višegodišnje, lukovičaste biljke sa prostim ili razgranatim stablom visine od 30-70 cm. Listovi su lancetasti, izduženi, slični listovima gladiole, svetlozelene boje. Cvetovi se javljaju pojedinačno ili u skupinama od po 2-3. Cvet ima 6 cvetnih latica, a plod je čaura.
T. pavonia poreklom je iz Centralne Amerike, odnosno iz Meksika i Gvatemale. Ova vrsta Tigride najčešće se gaji od dvadesetak ostalih vrsta koje se uglavnom koriste u selekciji pri stvaranju novih hibrida. Lukovice su nepravilnog oblika, pokrivene tamnosmeđim, suvim ljuskama. Cvetovi su promera od 10-15 cm. Vanjske 3 latice su krupne, jednobojne, najčešće jarko crvene boje ili ljubičasto – narandžaste, unutrašnje latice su male, uže, žuto – narandžaste sa šarama. Cveta od 6-8 meseca, a cvetovi traju samo jedan dan. Cvetanje traje 15-25 dana jer se cvetovi otvaraju jedan za drugim. Plod je izdužena mnogosemena čaura (sa 30-50 semenki).
Postoji mnogo vidova i sorti ove vrste, sa različitim bojama cvetova. T. Pavonia -speciosa ima crvene cvetove sa zlatno-žutim i tamnocrvenim šarama, T.P. -alba je belih cvetova sa crvenim šarama, -aurea ima tamnožute cvetove sa crvenim šarama, - canninea je sa narandžastim cvetovima i žutim šarama, -liliacea ima lila boju cveta sa crvenim šarama, - rosalind je sa roza boja cvetovima...
Tigrida voli svetla i topla mesta, zaštićena od vetra, ocednu, rastresitu zemlju bogatu u hranjivim materijama, neutralne ili blago kisele pH reakcije. Lukovice se u jesen vade, dobro se osuše i čuvaju se na temperaturi od 5-10 stepeni, na tamnom mestu. Najbolje je lukovice u jesen prekriti suvim peskom ili zemljom, inače veliki procenat lukovica propada usled isušivanja. U područjima sa mediteranskom klimom lukovice ove biljke ne moraju se vaditi u jesen, već mogu prezimiti u bašti. U toku leta Tigride treba obilno zalivati, a uspevaju samo na bogatoj, dobro nađubrenoj zemlji. U toku vegetacije prihranjivanje se vrši azotnim đubrivima (30-40 grama azota po kvadratnom metru), a kao i ostale lukovičaste biljke i Tigrida usvaja mnogo kalijuma iz zemljišta.
Razmnožavanje je moguće semenom i mladim lukovicama koje se obrazuju u toku vegetacije. Jedna lukovica Tigride od proleća do jeseni može obrazovati do 5 malih lukovica. Setva semena vrši se u zimskim mesecima pri temperaturi od 20-25 stepeni, a mlade biljčice kada formiraju drugi list treba pikirati u zasebne posude (2-3 lukovice u jednu saksiju) i na proleće posaditi u baštu zajedno sa zemljom iz saksije. Mlade Tigride iz semena cvetaju iste godine. Lukovice Tigride sade se na dubinu od oko 8 cm i razmakom između lukovica oko 15 cm. Preporučuje se u proleće očistiti lukovice od suvišnih, suvih ovojnih listova i staviti ih na vlažan pesak kako bi koren krenuo sa rastom i tek onda ih posaditi u zemlju. Tigrida se koristi za oivičavanje leja ili za grupnu i pojedinačnu sadnju. U vreme cvetanja Tigridu može napasti gusenica kupusara (Pieris brassicae) koja izgriza pupoljke, cvetne latice i tek oformljene čaure sa semenom. Od bolesti, lukovice često napada bela trulež od koje lukovice propadaju u zimskom periodu za vreme čuvanja. Kao i za sve ostale lukovice preporučuje se u jesen potapanje lukovica u rastvor nekog fungicida na bazi Benomila i njihovo sušenje pre spremanja za čuvanje tokom zime. Lukovice su osetljive na pojavu truleži ako se povrede prilikom vađenja u jesen.
