Karanfil

Rod DIANTHUS
Fam. Cariophylaceae

Ime roda potiče od grčke reči dios – božanstven i anthos – cvet, a što se odnosi na izuzetno raskošan cvet karanfila.
Rod broji oko 300 vrsta koje vode poreklo iz Evrope i Azije, dok simpla speciesi potiču iz Severne Amerike, a manji broj potiće iz Južne Afrike.
U postojbini najčešće rastu kao višegodišnji polužbunovi, dok ih znatno redje srećemo kao jednogodišnje ili dvogodišnje zeljaste biljke.
Stablo im je člankovito, glatko i krto, svetlo zelene boje.
Cvetovi su pojedinačni i nalaze se na vrhu stabla ili grana pojedinačni ili u buketnom sklopu, raznobojni i često veoma prijatnog mirisa.
Listovi su u naspramnom rasporedu na člancima stabla, veoma su krti, uzano izduženi i lako lomljivi, pepeljastozelene boje.
Karanfili spadaju medju najstarije uzgajane i selekcionirane cvetne vrste, omiljene i mnogo gajene u ranijem periodu. Danas znatno opada promet karanfila i njegov nekadišnji primat odlazi drugim vrstama cveća.

Američki karanfil –Dianthus caryophyllus/ semperflorens je grupa karanfila nastala višestrukim ukrštanjem od strane selekcionera W.Sima i gaji se masovno u Evropi kao vrsta za rezanje u staklenicima. Dostiže visinu stabla do 80 cm ,krupne cvetove koji u prečniku dostižu 10-12 cm. Boja cveta je bela, roza ili crvena u raznolikim nijansama, a ima i žutih, kao dvobojnih. Cvet je bez mirisa. Nedostatak mu je što čašica često puca i što je podložan brojnim obolenjima. Primenom pravilne tehnologije cvetaju tokom čitave godine.
Proizvodnja je reznicama ili meristemski. U cilju dobijanja kvalitetnih reznica gaje se matični bokori i skidanje nastaje na 9-10 meseci starim bokorima gde se sa jednog bokora može u toku godine skinuti 20 reznica. Reznice se beru zalamanjem na članku tako da svaka reznica ima najmanje 2 razvijena nodusa. Uz obaveznu primenu stimulatora reznice se ožiljavaju u sterilisanom supstratu uz redovne tehnološke mere i na temperaturi od 15-17C u trajanju od 30 dana.
Sadnja se obavlja u pripremljeno tlo u staklenicima ili plastenicima gde je zemljište sterilisano, a Ph je 6,0-7,0. Sadnja se obavlja u lejnom rasporedu gde je gustina sadnje u letnjem periodu sadnje 44 kom/m2, sadnja u proleće je 40 kom/m2, dok je kod januarske sadnje gustina 32 kom/m2 . Mreža kvadrata odgovara primenjenoj gustini sadnje i postavlja se odmah kako bi biljke pravilno urastale u vertikalnom smislu. Optimalna temperatura u daljem uzgoju je 18- 20C. Karanfili ne podnose visoke temperature i obavezno je obezbediti pravilnu ventilaciju.
Optimalno zalivanje je sistemom natapanja tla jer je zadržavanje vode na listovima veoma štetno.
Leti je potrebna zasena od 25% gustine mreže. Ishrana je redovna, kao i hemiska zaštita.
Cvetanje kod zimske i prolećne sadnje nastupa u proseku za 3 meseca, dok kod letnje tek za 6 meseci, a kod jesenje sadnje reznica tek za 8 meseci.
Prosečno se po m2 dobija godišnje u prvoj godini uzgoja 100 cvetova, u drugoj godini oko 300 cvetova, dok u trećoj samo 150 cvetova.
Duže od 3 godine kulturu nije rentabilno gajiti.
Trajnost cveta je oko 10 dana u umereno toplim prostorijama.

Ukrštanjem Dianthus plumarius i D. Caryophilus dobijena je grupa pod imenom Modern pink.
To su sitnocvetni karanfili koji donose na drškama dugim oko 35-40 cm, buketno rasporedjene cvetove i kod nas se nazivaju mini karanfili. Cvetanje im je u drugoj polovini leta i u jesen, mirisni su i maju prelepe ružičasto- ljubičaste tonove obojenosti.
Rado su primenjivi za aranžiranje i pogodni kao čista vrsta u aranžmanu sa malo zelenila i višebojnim cvetovima, stvarajući tako šarene bukete koji su odlični u enterijeru, kako estetski, tako i po trajnaosti koja ide do 15 dana.

Na zalost karanfil je u ovim krajevima povezan sa grobljem pa se retko kad koristi za svecane bukete i aranzmane. Verovatno zato sto je to jedno od jeftinijeg cveca a kad se stavi zica oko njega moze duze ostane od drugog cveca. Meni je zao sto se tako lep cvet ne koristi vise u drugim prilikama ali sta je tu je.



U Vojvodini ima dosta plastenika u kojima se uzgaja karanfil za rezani cvet i imao sam priliku biti u nekoliko njih ali nema sanse da se tamo sazna nesto vise kako se oni uzgajaju. Otprilike njihova prica je posadis ih i oni sami tako rastu. Jedna moja rodjaka je probala i kaze da nije uopste komplikovano uzgajati ih. Najvaznije je valjda na vreme da im se odkidaju mladice.
Ja kad radim sa njima uglavnom ih dobijem zatvorene kao na gornjoj slici a tako imam zelju da uradim nesto ovako

Hej fanky ja bih ti preporučila da odeš do pomex-a ima predstavništvo u NS na sajmu, oni inače prodaju semena i sav taj materijal za profesionalnu proizvodnju. Mislim da imaju i rasad čak, tako da možeš tamo nabaviti sadni materijal a i dobiti savete za proizvodnju

Meni povremeno trebaju karanfili pa ih tako i nabavljam. Ako je veca kolicina onda uzimam na veliko i tad narucujem iz Beograda a ako je manja tad uzimam tu iz okoline od onih sto uzgajaju u plastenicima. Ja ih uzgajam onako za ukras u saksiji i ne odkidam im mladice i pustam ih da rastu kao puzavice.