Prijem
Dok farmaceutska industrija ne počne, ali jedna stvar je očigledna. Borovnica nije jedino voće koje ih sadrži. Ostali bogati izvori su kupina, crna oskoruša, crna ribizla, višnja, brusnica, crno grožđe i jagoda. Pretpostavljam da svo ovo voće može da pomogne u sprečavanju i lečenju angine.
Beli luk (Allium sativum) i crni luk (Allium cepa). Obe ove začinske biljke pomažu u lečenju srčanih bolesti snižavajući nivo holesterola i krvni pritisak, kao i sprečavajući stvaranje krvnih ugrušaka koji izazivaju srčani napad.
Prema jednoj studiji, žvakanje jednog čena belog luka dnevno smanjuje holesterol za 9 odsto. Svaki procenat povećanja holesterola prenosi se u dva posto povećanog rizika od srčanog napada, tako da jedan čen dnevno smanjuje rizik za 18 odsto. Crni luk ima sličan efekat, mada ne toliko jako izražen.
Đumbir (Zingiber officinale). Nakon što me je kolega iz Ministarstva poljo- privrede ubedio da istražim antianginozno delovanje đumbira, pročitao sam da se to odobrava kao preventiva za srčani udar u knjizi „Đumbir: običan začin i čudesni lek”, Paula Schulicka, travara iz Nove Engleske. On beleži da jedna izraelska kardiološka klinika preporučuje pola kašičice đumbira u prahu dnevno.
Čini se da je đumbir antioksidans koji krvnim sudovima nudi određenu zaštitu protiv oštećenja prouzrokovanih prisustvom holesterola. Đumbir takođe pospešuje jačanje tkiva srčanog mišića kao što to radi lek digitalin. Da bolujem od angine, uzimao bih redovno đumbir i koristio ga u kuvanju.
Gorki morač (Ammi majus). Jedan medicinski članak iz 1951. godine zagovarao je antianginozna svojstva kelina, sastojka iz gorkog morača, koji povećava priliv krvi u srce. U članku kelin se naziva „bezbednim i delotvornim lekom za lečenje angine pektoris”.
Tridesetak miligrama kelina dnevno može da pomogne, međutim, neki udžbenici preporučuju 250 do 300 miligrama ekstrakta gorkog morača, koji je standardizovan po pitanju kelina (obično 12 procenata). Ukoliko kupite gorki morač u obliku standardizovanog ekstrakta, ovaj podatak naći ćete na etiketi.
Tušt (Portulaca oleracea). Antioksidansi su supstance koje štite ćelije od oštećenja prouzrokovanih delovanjem slobodnih radikala, visokoreaktivnih molekula kiseonika u organizmu. Čini se da oni igraju ključnu ulogu u sprečavanju bolesti srca. Preporučujem tušt jer je on izuzetno bogat antioksidansima, a uz to, on je najbolji lisnati izvor omega-3 zasićenih kiselina, blagotvornih ulja koja takođe učestvuju u prevenciji bolesti srca.
Vrba (Salix, različite vrste). Istraživanja su pokazala da mala doza aspirina od 30 miligrama do standardnih 325 miligrama dnevno pomaže u prevenciji srčanog udara, sprečavajući stvaranje krvnih ugrušaka. To je najveća briga ljudi obolelih od angine.
Kora vrbe je biljni aspirin. Šolja ili dve čaja spravljenog od vrbine kore, dnevno, verovatno bi bila ekvivalent male doze aspirina, koja se preporučuje za sprečavanje srčanog udara. (Poslednja proučavanja pokazuju da aspirin, a verovatno i kora vrbe, takođe pomažu u sprečavanju raka debelog creva. Tako postoji više od jednog razloga da se ovaj predlog usvoji.) Zapamtite, ipak, da ukoliko ste alergični na aspirin, ne bi trebalo ni da uzimate biljke koje imaju slično svojstvo.
Noćna frajla (Oenothera biennis). Noćna frajla je izvanredan izvor gama-linolenske kiseline (GLK), jedinjenja koje snižava i krvni pritisak i holesterol. GLK takođe sprečava stvaranje ugrušaka.
Lan (Linum usitatissimum). Seme lana bogato je alfa-linolenskom kiselinom, sastojkom kojeg mnogi pripisuju sposobnost zaštite srca.
Beli luk (Allium sativum) i crni luk (Allium cepa). Obe ove začinske biljke pomažu u lečenju srčanih bolesti snižavajući nivo holesterola i krvni pritisak, kao i sprečavajući stvaranje krvnih ugrušaka koji izazivaju srčani napad.
Prema jednoj studiji, žvakanje jednog čena belog luka dnevno smanjuje holesterol za 9 odsto. Svaki procenat povećanja holesterola prenosi se u dva posto povećanog rizika od srčanog napada, tako da jedan čen dnevno smanjuje rizik za 18 odsto. Crni luk ima sličan efekat, mada ne toliko jako izražen.
Đumbir (Zingiber officinale). Nakon što me je kolega iz Ministarstva poljo- privrede ubedio da istražim antianginozno delovanje đumbira, pročitao sam da se to odobrava kao preventiva za srčani udar u knjizi „Đumbir: običan začin i čudesni lek”, Paula Schulicka, travara iz Nove Engleske. On beleži da jedna izraelska kardiološka klinika preporučuje pola kašičice đumbira u prahu dnevno.
Čini se da je đumbir antioksidans koji krvnim sudovima nudi određenu zaštitu protiv oštećenja prouzrokovanih prisustvom holesterola. Đumbir takođe pospešuje jačanje tkiva srčanog mišića kao što to radi lek digitalin. Da bolujem od angine, uzimao bih redovno đumbir i koristio ga u kuvanju.
Gorki morač (Ammi majus). Jedan medicinski članak iz 1951. godine zagovarao je antianginozna svojstva kelina, sastojka iz gorkog morača, koji povećava priliv krvi u srce. U članku kelin se naziva „bezbednim i delotvornim lekom za lečenje angine pektoris”.
Tridesetak miligrama kelina dnevno može da pomogne, međutim, neki udžbenici preporučuju 250 do 300 miligrama ekstrakta gorkog morača, koji je standardizovan po pitanju kelina (obično 12 procenata). Ukoliko kupite gorki morač u obliku standardizovanog ekstrakta, ovaj podatak naći ćete na etiketi.
Tušt (Portulaca oleracea). Antioksidansi su supstance koje štite ćelije od oštećenja prouzrokovanih delovanjem slobodnih radikala, visokoreaktivnih molekula kiseonika u organizmu. Čini se da oni igraju ključnu ulogu u sprečavanju bolesti srca. Preporučujem tušt jer je on izuzetno bogat antioksidansima, a uz to, on je najbolji lisnati izvor omega-3 zasićenih kiselina, blagotvornih ulja koja takođe učestvuju u prevenciji bolesti srca.
Vrba (Salix, različite vrste). Istraživanja su pokazala da mala doza aspirina od 30 miligrama do standardnih 325 miligrama dnevno pomaže u prevenciji srčanog udara, sprečavajući stvaranje krvnih ugrušaka. To je najveća briga ljudi obolelih od angine.
Kora vrbe je biljni aspirin. Šolja ili dve čaja spravljenog od vrbine kore, dnevno, verovatno bi bila ekvivalent male doze aspirina, koja se preporučuje za sprečavanje srčanog udara. (Poslednja proučavanja pokazuju da aspirin, a verovatno i kora vrbe, takođe pomažu u sprečavanju raka debelog creva. Tako postoji više od jednog razloga da se ovaj predlog usvoji.) Zapamtite, ipak, da ukoliko ste alergični na aspirin, ne bi trebalo ni da uzimate biljke koje imaju slično svojstvo.
Noćna frajla (Oenothera biennis). Noćna frajla je izvanredan izvor gama-linolenske kiseline (GLK), jedinjenja koje snižava i krvni pritisak i holesterol. GLK takođe sprečava stvaranje ugrušaka.
Lan (Linum usitatissimum). Seme lana bogato je alfa-linolenskom kiselinom, sastojkom kojeg mnogi pripisuju sposobnost zaštite srca.
