Prijem
Biljke iz roda Hymenocallis poreklom su iz tropskih i subtropskih predela Južne Amerike. U ovom rodu ima preko 50 vrsta lukovičastih biljaka. Cvetaju jednom godišnje, a vreme cvetanja zavisi od vrste. Naziv potiče od dve Grčke reči Hymenos – membrana i kallos – lepota, prelep.
H. caribaea (Pancratium caribaeum, Ismene caribaeum)
Poreklom je sa Antilskih ostrva. Ima okruglu, podzemnu lukovicu do 10 cm u promeru. Listovi su tamnozeleni, dugi do 90 cm, široki oko 7 cm, lancetasti, zaoštreni na vrhu i malo suženi u osnovi. Cvetovi su bele boje, mirisni, sakupljeni po 3-12 cvetova u cvasti (najčešće 3-5). Latice su uske, duge oko 7 cm, a prašnici su tamno narandžasti. Cvetno stablo je bez listova i kraće od listova, visine 50-60 cm. Prašničke niti su srasle do polovine sa membranom koja liči na latice narcisa. Cveta zimi, period mirovanja je leti bez odbacivanja listova. Gaji se od 1872. godine.
USLOVI USPEVANJA
Zahteva svetlo mesto, a podnosi u određenoj meri i direktne sunčeve zrake. Najviše mu odgovara smeštaj na zapadnom ili istočnom prozoru. Nakon cvetanja biljku treba izneti na otvoreno svetlo mesto, zaštićeno od najjačih sunčanih zraka. U jesen se biljka ponovo unosi u kuću. U periodu rasta prihranjuje se tečnim đubrivima za cvetnice jednom u dve nedelje, a u zimskom periodu jednom u mesec dana. U Jesenjem i zimskom periodu biljci se može obezbediti dopunsko osvetlenje. Optimalne temperature u periodu rasta su 17-22 stepena, a nakon cvetanja 14-18 stepeni. U vreme cvetanja i rasta traži obilno zalivanje mekom, odstajalom vodom. Između dva zalivanja ostaviti da se prosuši površinski sloj zemlje u saksiji. Nakon cvetanja zalivanje se smanjuje ali se ne prekida.
Period mirovanja je leti. Tada treba držati lukovicu na otvorenom, u polusenci i umereno zalivati. Presađuje se svake druge ili svake treće godine, jer vrste koje ne odbacuju listove loše podnose presađivanje. Biljka bolje cveta u manjim saksijama. Obezbediti lak, hranljiv supstrat i dobru drenažu.
H. Festalis je najrasprostranjenija vrsta iz ovoga roda. To je višegodišnja lukovičasta biljka, sa lukovicom do 10 cm u promeru. Lukovice su 2/3 u zemlji. Listovi su tamno zeleni, dužine do 40 cm i široki oko 7 cm. Cvetno stablo je oko 60 - 80 cm visoko, bez listova, a na njemu je najčešće 2-5 mirisnih cvetova koji u promeru imaju od 10 do 20 cm. Prašnici su narandžasti. Cveta u periodu od maja do septembra, često dva puta, a period mirovanja je u toku zime. Ovoj vrsti Himenokalisa listovi odumiru u vreme mirovanja lukovice.
USLOVI USPEVANJA
Većinom se gaji kao baštenska biljka. Traži svetlo ocedno mesto u bašti, zaštićeno od vetra i najjačih direktnih sunčevih zraka. Lukovice se sade u aprilu tako da im vrat lukovice bude iznad površine, a u jesen se lukovice vade i zimi se čuvaju na prohladnom i tamnom mestu. U predelima sa blažom klimom lukovice mogu prezimeti i u bašti uz deblji sloj malča i zaštitu od preterane vlage u toku zime. Lukovice se u martu mogu zasaditi u manje saksije i držati na temperaturi oko 20 stepeni. Optimalna temperatura u toku vegetacije 17-22 stepeni, a zimi u vreme mirovanja oko 10 stepeni. Lukovice prezimljuju u saksijama ili pokrivene tresetom. Zaliva se više od Hyppeastruma i zemlja treba da je u toku vegetacije uvek vlažna.
RAZMNOŽAVANJE
Mladim lukovicama koje se retko obrazuju. Mlade lukovice cvetaju nakon 3-4 godine. Semenom ili sečenjem lukovice na 4-6 delova.
SAVETI
Himenokalis ne cveta ako nema dovoljno svetlosti, usled nedostatka hraniva, ako je supstrat previše vlažan ili previše suv, ako je temperatura previše niska ili lukovica nije imala pravilan period mirovanja sa potrebnim temperaturama. Ako je zemljište previše vlažno listovi venu, a lukovica i donji deo listova trunu. Usled neredovnog zalivanja može doći do odbacivanja pupoljaka i cvetova.
BOLESTI I ŠTETOČINE
antraknoza – tamne pege na listovima razvijaju se u uslovima povišene vlažnosti i povišene temperature. Obolele listove ukloniti i tretirati biljku sistemičnim fungicidom. stagnospora – crvena trulež, odstraniti obolele delove lukovice i potopiti u rastvor fungicida.
Štitaste vaši, grinje.
H. caribaea (Pancratium caribaeum, Ismene caribaeum)
Poreklom je sa Antilskih ostrva. Ima okruglu, podzemnu lukovicu do 10 cm u promeru. Listovi su tamnozeleni, dugi do 90 cm, široki oko 7 cm, lancetasti, zaoštreni na vrhu i malo suženi u osnovi. Cvetovi su bele boje, mirisni, sakupljeni po 3-12 cvetova u cvasti (najčešće 3-5). Latice su uske, duge oko 7 cm, a prašnici su tamno narandžasti. Cvetno stablo je bez listova i kraće od listova, visine 50-60 cm. Prašničke niti su srasle do polovine sa membranom koja liči na latice narcisa. Cveta zimi, period mirovanja je leti bez odbacivanja listova. Gaji se od 1872. godine.
USLOVI USPEVANJA
Zahteva svetlo mesto, a podnosi u određenoj meri i direktne sunčeve zrake. Najviše mu odgovara smeštaj na zapadnom ili istočnom prozoru. Nakon cvetanja biljku treba izneti na otvoreno svetlo mesto, zaštićeno od najjačih sunčanih zraka. U jesen se biljka ponovo unosi u kuću. U periodu rasta prihranjuje se tečnim đubrivima za cvetnice jednom u dve nedelje, a u zimskom periodu jednom u mesec dana. U Jesenjem i zimskom periodu biljci se može obezbediti dopunsko osvetlenje. Optimalne temperature u periodu rasta su 17-22 stepena, a nakon cvetanja 14-18 stepeni. U vreme cvetanja i rasta traži obilno zalivanje mekom, odstajalom vodom. Između dva zalivanja ostaviti da se prosuši površinski sloj zemlje u saksiji. Nakon cvetanja zalivanje se smanjuje ali se ne prekida.
Period mirovanja je leti. Tada treba držati lukovicu na otvorenom, u polusenci i umereno zalivati. Presađuje se svake druge ili svake treće godine, jer vrste koje ne odbacuju listove loše podnose presađivanje. Biljka bolje cveta u manjim saksijama. Obezbediti lak, hranljiv supstrat i dobru drenažu.
H. Festalis je najrasprostranjenija vrsta iz ovoga roda. To je višegodišnja lukovičasta biljka, sa lukovicom do 10 cm u promeru. Lukovice su 2/3 u zemlji. Listovi su tamno zeleni, dužine do 40 cm i široki oko 7 cm. Cvetno stablo je oko 60 - 80 cm visoko, bez listova, a na njemu je najčešće 2-5 mirisnih cvetova koji u promeru imaju od 10 do 20 cm. Prašnici su narandžasti. Cveta u periodu od maja do septembra, često dva puta, a period mirovanja je u toku zime. Ovoj vrsti Himenokalisa listovi odumiru u vreme mirovanja lukovice.
USLOVI USPEVANJA
Većinom se gaji kao baštenska biljka. Traži svetlo ocedno mesto u bašti, zaštićeno od vetra i najjačih direktnih sunčevih zraka. Lukovice se sade u aprilu tako da im vrat lukovice bude iznad površine, a u jesen se lukovice vade i zimi se čuvaju na prohladnom i tamnom mestu. U predelima sa blažom klimom lukovice mogu prezimeti i u bašti uz deblji sloj malča i zaštitu od preterane vlage u toku zime. Lukovice se u martu mogu zasaditi u manje saksije i držati na temperaturi oko 20 stepeni. Optimalna temperatura u toku vegetacije 17-22 stepeni, a zimi u vreme mirovanja oko 10 stepeni. Lukovice prezimljuju u saksijama ili pokrivene tresetom. Zaliva se više od Hyppeastruma i zemlja treba da je u toku vegetacije uvek vlažna.
RAZMNOŽAVANJE
Mladim lukovicama koje se retko obrazuju. Mlade lukovice cvetaju nakon 3-4 godine. Semenom ili sečenjem lukovice na 4-6 delova.
SAVETI
Himenokalis ne cveta ako nema dovoljno svetlosti, usled nedostatka hraniva, ako je supstrat previše vlažan ili previše suv, ako je temperatura previše niska ili lukovica nije imala pravilan period mirovanja sa potrebnim temperaturama. Ako je zemljište previše vlažno listovi venu, a lukovica i donji deo listova trunu. Usled neredovnog zalivanja može doći do odbacivanja pupoljaka i cvetova.
BOLESTI I ŠTETOČINE
antraknoza – tamne pege na listovima razvijaju se u uslovima povišene vlažnosti i povišene temperature. Obolele listove ukloniti i tretirati biljku sistemičnim fungicidom. stagnospora – crvena trulež, odstraniti obolele delove lukovice i potopiti u rastvor fungicida.
Štitaste vaši, grinje.
