U Evropu su orhideje stigle krajem 16. veka i pošto se mislilo da ih je nemoguće odnegovati, basnoslovno su se prodavale, a onda su krenule ekspedicije po njih. Prelepe fruškogorske orhideje sada su se rasprostrle po livadama, a nekada ih je, dok se nisu toliko sekle šume, više bilo po šumama
Kada bi se postavilo pitanje šta je vanila, malo bi nas znalo da odgovori. E, vanila je plod istoimene američke orhideje. Nekada se teškom mukom proizvodila prirodnim putem, a danas se sintetiše. Naime, orhideje se veoma teško, gotovo nikako, gaje u veštačkim uslovima. A taj cvet, čije su poznate 32 prirodne vrste i dve hibridne, raste i na Fruškoj gori.
- Prve orhideje došle su u Evropu krajem 16. i početkom 17. veka - kaže biolog Nacionalnog parka ”Fruška gora" Dragiša Savić. - Tada je bilo poznato da ovi egzotični cvetovi rastu na drvetu, te se dugo mislilo da su paraziti i da se ne mogu kultivisati. Time je vrednost pojedinačnih cvetova toliko porasla da su za njima u potragu iz Evrope kretale ekspedicije u daleke zemlje. Neretko se dešavalo da lovci na orhideje plate životom neke retke primerke. A cena jedne orhideje u 19. veku bila je veća od desetogodišnje rudarske plate.
U 20. veku otkriven je način gajenja orhideja iz semena, te se ta ukrasna biljka naveliko počela kultivisati. Ubrzo potom počelo je i izdvajanje hibridnih vrsta, koje lepotom prevazilaze roditelje. Spiskovi hiljada novih hibrida štampaju se u stručnim publikacijama svakog meseca, a društava ljubitelja i uzgajivača orhideja u svetu ima preko 400.
Orhideje koje rastu iz zemlje veoma se komplikovano razvijaju. U određenoj fazi razvoja semena stvara se protokorm, koji služi kao magacin za hranu za dalji razvoj. Ako se taj protokorm ne veže za određenu vrstu gljive u zemlji, propada. Simbioza između orhideje i gljive traje sve dok ne izbiju prvi listovi. Nekim orhidejama treba čak 15 godina da proklijaju i oblikuju cvet. Zbog svega toga, ove orhideje se teško uzgajaju u veštačkim uslovima, dok su njihove rođake iz tropa, koje rastu na drvetu, za taj poduhvat zahvalnije.
U Srbiji je zaštićeno 28 vrsta orhideja, od kojih su tri zaštićene samo u Vojvodini, odnosno na Fruškoj gori. Neke orhideje su se na istim staništima pojavile sto godina posle nestanka, kao što je spiralna orhideja na Neradinskoj padini, čiji je prečnik cveta pola centimetra. Međutim, postoje vrste kojima nova situacija na Fruškoj gori odgovara, pa se šire.
tekst je sa vojvodinacafe