Prijem
Salvia officinalis L. Lamiaceae
Žalfija
Salvia officinalis - žalfija, je večnozeleni žbun visok do 80 cm, sa starijim granama pokrivenim mrkom korom koja se ljušti. Jednogodišnji izdanci su sivo zeleni, jer su pokriveni dlakama, uspravljaju se, četvrtasti su na preseku. Na njima se nalaze naspramno rasporedeni, izduženo jajasti ili elipticni listovi, gusto pokriveni dlakama, posebno na naličju, što im daje svetlo maslinastu boju. Listovi su karakteristične teksture, naborani su, fino tupo nazubljenog oboda. Cvetovi žalfije su grupisani u prividni terminalni grozd. Krunica je svetloljubicasta, dvousnata a gornja usna nadkriljuje prašnike. Prašnici, ima ih dva, su specifično građeni, Jedna poluantera je fertilna dok je druga izmenjena u polugu. Ovakva grada prašnika prosto primorava insekte da, u potrazi za nektarom izvrše oprašivanje. Plod je merikarpijum od 4 orašice koje su tamno braon kada su zrele. Žalfija cveta od kraja aprila do juna, u zavisnosti od sezone.
Gde se može naći?
Žalfija samoniko raste u zemljama Mediterana, ali se gaji širom sveta. U Crnoj Gori, gde je u narodu najčešce zovu pelim, raste na primorju i zaleđu a u Srbiji, u Sićevačkoj klisuri, gde klima veoma podseća na mediteransku.
Šta se koristi?
Koristi se list ili etarsko ulje.
Kako se sakuplja?
Berba: listovi se beru neposredno pred cvetanje i suše u hladu na promaji. Ulje se dobija destilacijom listova ili herbe.
Zašto je lekovita?
Salvia officinalis je jedna od napoznatijih i najduže korišcenih lekovitih biljaka. Od anticke Grcke i Rima, pripisivana su joj skoro čudotvorna svojstva. O ovoj vrsti je napisano na hiljade strana, Danas se, prema literaturi, koristi u terapiji više od 50 bolesti. Osušeno lišce gajene ili samonikle žalfije čini drogu, Salviae folium, koja se koristi u vidu čaja, ili tinkture. Žalfija je poznata u svetu i kao medonosna i zacinska vrsta. Blagotvorna svojstva žalfije poticu od smeše sekundarnih metabolita od kojih su najznacajniji terpenoidi - komponente etarskog ulja, flavonoidi i tanini.
Šta još treba znati?
Kada se protrljaju pod prstima, čak i osušeni listovi žalfije intenzivno i karakteristicno mirišu, upravo zbog prisustva etarskog ulja, koje nastaje i akumulira se u posebnim epidermalnim strukturama, žlezdanim dlakama. Žlezdane dlake, odnosno etarsko ulje koje luče, nastalo je tokom evolucije, kao odbrana od bioloških neprijatelja žalfije, i kao adaptacija na suva i osunčana staništa. Naboranost listova i oblik dlaka, izdvajaju listove žalfije od drugih aromatičnih biljka.
U Crnoj Gori je Salvia officinalis široko rasprostranjena ali je u Srbiji veoma retka i ugrožena biljka, koju, kako je govorio profesor Tucakov, "treba u prirodi zaštititi, razmnožavati i gdegod je moguce gajiti."
Verovanje
"Ona je utuk protiv svih demona."
Stari latini su govorili: "Cur moriatur homo cui salvia crescit in horto." - Kako može da umre onaj koji ima žalfiju u svom vrtu.
Žalfija
Salvia officinalis - žalfija, je večnozeleni žbun visok do 80 cm, sa starijim granama pokrivenim mrkom korom koja se ljušti. Jednogodišnji izdanci su sivo zeleni, jer su pokriveni dlakama, uspravljaju se, četvrtasti su na preseku. Na njima se nalaze naspramno rasporedeni, izduženo jajasti ili elipticni listovi, gusto pokriveni dlakama, posebno na naličju, što im daje svetlo maslinastu boju. Listovi su karakteristične teksture, naborani su, fino tupo nazubljenog oboda. Cvetovi žalfije su grupisani u prividni terminalni grozd. Krunica je svetloljubicasta, dvousnata a gornja usna nadkriljuje prašnike. Prašnici, ima ih dva, su specifično građeni, Jedna poluantera je fertilna dok je druga izmenjena u polugu. Ovakva grada prašnika prosto primorava insekte da, u potrazi za nektarom izvrše oprašivanje. Plod je merikarpijum od 4 orašice koje su tamno braon kada su zrele. Žalfija cveta od kraja aprila do juna, u zavisnosti od sezone.
Gde se može naći?
Žalfija samoniko raste u zemljama Mediterana, ali se gaji širom sveta. U Crnoj Gori, gde je u narodu najčešce zovu pelim, raste na primorju i zaleđu a u Srbiji, u Sićevačkoj klisuri, gde klima veoma podseća na mediteransku.
Šta se koristi?
Koristi se list ili etarsko ulje.
Kako se sakuplja?
Berba: listovi se beru neposredno pred cvetanje i suše u hladu na promaji. Ulje se dobija destilacijom listova ili herbe.
Zašto je lekovita?
Salvia officinalis je jedna od napoznatijih i najduže korišcenih lekovitih biljaka. Od anticke Grcke i Rima, pripisivana su joj skoro čudotvorna svojstva. O ovoj vrsti je napisano na hiljade strana, Danas se, prema literaturi, koristi u terapiji više od 50 bolesti. Osušeno lišce gajene ili samonikle žalfije čini drogu, Salviae folium, koja se koristi u vidu čaja, ili tinkture. Žalfija je poznata u svetu i kao medonosna i zacinska vrsta. Blagotvorna svojstva žalfije poticu od smeše sekundarnih metabolita od kojih su najznacajniji terpenoidi - komponente etarskog ulja, flavonoidi i tanini.
Šta još treba znati?
Kada se protrljaju pod prstima, čak i osušeni listovi žalfije intenzivno i karakteristicno mirišu, upravo zbog prisustva etarskog ulja, koje nastaje i akumulira se u posebnim epidermalnim strukturama, žlezdanim dlakama. Žlezdane dlake, odnosno etarsko ulje koje luče, nastalo je tokom evolucije, kao odbrana od bioloških neprijatelja žalfije, i kao adaptacija na suva i osunčana staništa. Naboranost listova i oblik dlaka, izdvajaju listove žalfije od drugih aromatičnih biljka.
U Crnoj Gori je Salvia officinalis široko rasprostranjena ali je u Srbiji veoma retka i ugrožena biljka, koju, kako je govorio profesor Tucakov, "treba u prirodi zaštititi, razmnožavati i gdegod je moguce gajiti."
Verovanje
"Ona je utuk protiv svih demona."
Stari latini su govorili: "Cur moriatur homo cui salvia crescit in horto." - Kako može da umre onaj koji ima žalfiju u svom vrtu.
Poslednji izmenio Kole dana Čet Apr 03 2008, 16:10, izmenjeno ukupno 1 puta
provjereno 100% ali ne kod mene:)
